Zlakuški lonac na drevni način

Već prvi pogled na Zlakusu, preko mosta okićenog cvetnim loncima nedvosmisleno govori da je reč o selu grnčara koji posuđe od zemlje, pre svega, zlakuški lonac rade na poseban gotovo drevni način.

"Ovakvu posudu niko ne radi, sigurno je imamo i podataka o tome. Jedan Poljak ili Čeh pre 30-40 godina je uradio svoju doktorsku disertaciju na tu temu i došao u Zlakusu i on je u svojoj disertaciji rekao da samo tako nešto slično ima na Tibetu", rekao je Vasilije Terzić.

"Jako je star koliko ja imam podatke od praistorije do danas nije se mnogo menjalo, a našla sam podatak 400 godina unazad prenošeno je s kolena na koleno", kaže Sofija Bunardžić, akademski vajar-keramičar autor projekta "Zlakusa".

U Zlakusi je sada 40 majstora grnčara. Zanat koji je bio pred gašenjem zahvaljujući međunarodnoj umetničkoj koloniji kao i velikom interesovanju preporodio je selo ali je sada glavni zadatak – očuvati autentičnost i zaštititi geografsko poreklo posuđa iz Zlakuse.

Darko Tešić, predsednik Udurženja grnčara kaže da su zaštitili taj zanat i imaju zaštitni znak "Z".

"Svi proizvođači koji rade na tradicionalan način imaju obavezu da stave taj znak "Z" – Zlakusa, iza znaka svoj znak majstora koji je proizveo tu grnčariju", kaže Tešić.

Mešavina gline i mlevenog kalcita, oblikovana na grnčarskom kolu kao proizvod ruku umetnika poznata je posle dve decenije kolonije u celom svetu, a posuđe zlakuških grnčara postalo je nezamenjivo na svim većim manifestacijama, posebno za kuvanje tradicionalnog svadbarskog kupusa.

I baš te različite varijante Zlakuse već gotovo četvrt veka traju na lončarijadama koje su uvek pod kraj leta.