Kako se čuva nuklearni otpad u Vinči

Pre godinu dana, u saradnji sa vladom Sjedinjenih Američkih Država, realizovan je projekat o kompletnom bezbednosnom sistemu u krugu Nuklearnog instituta Vinča, odnosno JP "Nuklearni objekti Srbije". Nadležni tvrde da je nemoguće izneti bilo kakav radioaktivni materijal.

Miloš Mladenović, rukovodilac Sektora za nuklearnu bezbednost JP NOS, kaže da radnik nije uspeo da iznese radioaktivni materijal, već je pokušao da iznese kontaminirane cigle i da je zaustavljen na prvoj prepreci, "što dovoljno govori o efikasnosti našeg sistema bezbednosti".

"Ja mogu reći da JP NOS ima jedan od najboljih bezbednosnih sistema u državi", kaže Mladenović.

Postoji i zajednički projekat sa Međunarodnom organizacijom za atomsku energiju, koji traje tri godine.

Institut Vinča ima oko 800 zaposlenih, a polovina njih su doktori nauka.

Đorđe Lazarević, direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja, kaže da Institut Vinča pruža usluge dozimetrijskih merenja profesionalno izloženih lica i dozimetrijsku kontrolu izvora zračenja sa kojim ta lica rade.

Do havarija najčešće dolazi kod korisnika izvora zračenja, a to može biti u medicini, industriji, objašnjava Lazarević.

Radioaktivni materijal koji se koristi u medicini i industriji postaje radioaktivni otpad koji se skladišti u hangarima.

Tu je i "istorijski otpad" koji je prikupljan sa teritorije cele Jugoslavije još od 1948. godine.

Između 2002. i 2007. godine na jugu Srbije u blizini Vranja urađena je dekontaminacija zemljišta koje je za vreme NATO bombardovanja 1999. gađano municijom sa osiromašenim uranijumom.

Kontaminirani materijal je u dvadesetak buradi dopremljen u Vinču gde se čuva u hangarima – kažu, na siguran i bezbedan način.

To se smatra privremenim rešenjem dok se ne nađe trajno.

Dalibor Arbutina, v. d. direktora JP "Nuklearni objekti Srbije", navodi da svetski standardi a i domaći zakon kažu da je država u obavezi da odredi lokaciju gde će se trajno skladištiti radioaktivni otpad.

"To treba da donese tim stručnjaka, da se ispitaju potencijalne lokacije na teritoriji Srbije i posle velike javne debate donese konačna odluka", kaže Arbutina.

Trenutno se pripremaju dokumenta za pripremu programa trajnog odlaganja.

Svetska iskustva su da se to radi u napuštenim rudnicima ili ispod zemlje.