Obeležen Međunarodni dan nestalih

Na konferenciji za novinare Odalović je istakao da rešavanje sudbine nestalih može da utiče na poboljšanje i stabilizaciju stanja u regionu, a nerešavanje, na potencijalno veće probleme.

"Srbija je učinila sve što je od nje traženo. Na teritoriji Srbije nemamo informaciju o postojanju jednog jedinog grobnog mesta koje nismo istražili", rekao je Odalović.

Kako je naveo, Srbija je na svojoj teritoriji ekshumirala 899 tela Albanaca i 450 tela, koja su od 1991. do 1995. Savom i Dunavom doplovila do Srbije, tada su, kaže, sahranjena, obdukovana, a kasnije kao NN tela ekshumirana.

"Možemo svakoga da pogledamo u oči bez imalo profesionalnog, humanitarnog, civilizacijskog i političkog stida", poručio je Odalović.

Naveo je da se nalazimo pred zidom kada je reč o nadležnima u Hrvatskoj, BiH i KiM kada je reč o rešavanju sudbine nestalih, te kako je naglasio, da ćemo se sresti za godinu dana na Međunarodni dan nestalih "i bićemo još manje zadovoljni".

Istakao je da je problem što se više od 4.500 tela Srba nalaze na teritoriji BiH, Hrvatske i KiM navodeći da u ovom trenutku, nema saznanja da postoje tela nestalih u Srbiji.

"Tu nastaje problem i agonija, prvenstveno porodica nestalih jer ne možemo svi zajedno da dobacimo do organa i svesti onih koji moraju taj posao da urade", istakao je on.

Naveo je da je vladina Komisija za nestala lica Srbije prisustvovala ekshumacijama 126 tela, a preuzela je samo dva tela iz konflikata na KiM i 52 tela iz konflikta u Hrvatskoj pri čemu se više od 1.000 Srba u Hrvatskoj vode kao nestali.

On je rekao da je u Zagrebu ima više od 900 tela u mrtvačnicama, a da se od 2012. do 2017. godišnje identifikuje od 50 do 54 tela.

"Da li je to neko projektovao u skladu sa kapacitetima, ili je to odobrena kvota" upitao je Odalović .

Istakao je da je na nadležnima da procesuiraju odgovorne za ratne zločine te da očekuje od tužilastava u regionu da podignu glas povodom kidnapovanja i ubistava Srba.

Očigledno je, dodaje, da su oni koji su komandovali i vršili ratne zločine nad Srbima oslobođeni u Hagu, Prištini, Francuskoj, Zagrebu i Sarajevu.

"To je nešto što ne treba da se radi. Oni moraju da se sklone sa političke javne scene zarad dobrih odnosa i saradnje u regionu", kazao je Odalović.

Fotografije ličnih predmeta lica nestalih  

Prema podacima Međunarodne organizacije Crvenog krsta, danas se još uvek traga za 10.416 lica od kojih su 4.075 Srbi.

Međunarodni komitet Crvenog krsta u saradnji Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih u Skupštini grada postavili su izložbu fotografija ličnih predmeta lica nestalih u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

Predsednik te Koordinacije, Dragan Pjevač kaže da pravde za porodice nestalih nema, te da Hrvatsku žrtve ne zanimaju, navodeći da već mesecima stoji ploča sa ustaškim pozdravom "Za dom spremni" na ulazu u Jasenovac.

"Ne treba robovati prošlosti ali se prema njoj treba odrediti ", istakao je Pjevač.

On kaže da na Kosovu nije bilo suđenja za ratne zločine nad Srbima i da nema ekshumacije i identifikacije srpskih žrtava.

"Pravdu ćemo teško dobiti ali ne smemo odustati da je tražimo", rekao je Pjevač i istakao da se Koordinacija udruženja zalaže i za pravdu za tuđe žrtve i da se stidi svojih sunarodnika koji su činili ratne zločine nad drugim narodima.

Istakao je važnost uspostavljanja evidencije žrtava, te da Koordinacija već tri godine bezuspešno traži sastanak sa predsednikom Srbije sa kojim bi razgovarali o problemima u vezi sa traganjem za nestalima.

Pjevač je rekao da je "Zid plača" postavljen ispred Doma Narodne skupštine neprimeren i da ne treba da bude na tom mestu bez dozvole rodbine nestalih.

"Nema niko pravo da postavlja slike njihovih najbližih, a posebno je bolno ako se one nađu u blatu i da neko po njima gazi", rekao je Pjevač, što je izazvalo negodovanje Sime Spasića iz Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih na KiM koje je postavilo "Zid plača".

Milorad Trifunović, predsednik Udruženja porodica nestalih Srba sa KiM, ističe za RTS da sud za zločine OVK-a počinje da radi, ali da još niko iz tog suda nije došao da sa Udruženjem razgovara, i da pokuša da dobije neki podatak. "Mi se nalazimo u tzv. bezvazdušnom prostoru", kaže Trifunović.

Nakon konferencije za novinare u Skupštini grada, porodice nestalih otišle su do Tašmajdanskog parka gde su položile cveće na spomenik svim srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije.