U Srbiji najmanje 30 izbeglica dobilo radnu dozvolu

Radoš Đurović je rekao da svako ko u azilnom postupku provede više od devet meseci, ne svojom krivicom, ima pravo da pristupi tržištu rada, ali da je mali broj ljudi među izbeglicama koji uopšte uspe da podnese zahtev za azil.

Govoreći o ljudima koji su dobili radne dozvole i uspeli da nađu posao, Đurović je rekao da su to uglavnom ljudi koji su prevodioci za jezike Srednjeg i Bliskog istoka, ali i pekari ili druge zanatlije koje nedostaju u Srbiji.

Pohvalio je tendenciju da se legalizuje i reguliše status izbeglica u Srbiji, jer je za veliki broj njih ostanak u Srbiji veoma izvestan.

Naveo je da je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila naročito insistirao da se kroz parnični postupak izdejstvuje da se izbeglice koje su lošeg socijalnog statusa ili borave u nekom centru oslobode plaćanja takse prilikom podnošenja zahteva za radnu dozvolu, jer oni imaju zakonsko pravo da pristupe tržištu rada, a tako nešto propisuje i Konvencija o izbeglicama.

Kada je reč o nostrifikacijama diploma, do sada je u Srbiji zabeležen jedan takav slučaj.

"Uspeli smo da obezbedimo i prvu nostrifikaciju i u tom smislu su otvorena vrata. Izbeglice koje imaju neku školsku spremu mogu da pred Ministarstvom obrazovanja nostrifikuju diplome. Potrebna su im overena dokumenta, ali je procedura definitivno ubrzana. Ne vidim da se prave neke prepreke zbog toga što je neko izbeglica ili tražilac azila. Sa nostrifikovanom diplomom ti ljudi mogu da rade u svojoj profesiji i da se uključe u sistem, odnosno da nikoga ne opterećuju", objasnio je Đurović.

Izrazio je bojazan da može biti problema sa ljudima koji dolaze iz zemalja koje je zahvatio totalni haos i ratna destrukcija, poput Sirije ili Somalije, jer veliki broj ljudi koji dolazi iz tih područja jednostavno nije bio u situaciji da ponese svoje diplome ili druga dokumenta iz kojih bi mogao da dokaže kojom stručnom spremom raspolaže.

Govoreći o strahovima pojedinih ljudi da bi izdavanje radnih dozvola i nostrifikacija diploma mogli da vode ka trajnijem ostanku izbeglica u Srbiji, Đurović je rekao da je takav ishod izvestan, ali da ljudi ne treba da se plaše toga.

"Po zakonu, svako ko dobije azil u Srbiji dobio je i zaštitu od Srbije i u procesu je da postane građanin Srbije. Kada dobije izbeglički status, taj čovek nema drugu državu koja ga štiti. To je smisao konvencije, našeg zakona, ali i Ustava Srbije", rekao je Đurović.

Ukazao je da svako ko je dobio azil ima pravo da ostane u Srbiji i da je samo pitanje da li on u Srbiji treba da ostane kao beskućnik koji ne može da plati porez i doprinese svojoj zajednici ili kao neko ko radi i ko može da brine za sebe i svoju porodicu.

"Niko tu nije povlašćen u odnosu na naše građane. Osnovni princip je da izbeglice nemaju povlašćeniji status nego domaći građani. Interes je svih da se ti ljudi uključe u sistem, jer nije dobro da imate paralelno društvo, kao što je to možda slučaj u nekim zemljama Zapadne Evrope", zaključio je Đurović.