Ko traži dvojno državljanstvo

Zajedničko za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu su ljudi – građani sa dvojnim državljanstvom. I njih je sve više. Prema podacima konzulata u Banjaluci – od 2005. godine srpsko državljanstvo tražilo je 50.000 ljudi, pasoš njih 5.000.

"Primetan je trend povećanja broja zahteva za oko 20 odsto u odnosu na 2016. godinu, koja je u tom smislu bila rekordna", kaže generalni konzul Srbije u Banjaluci Vladimir Nikolić.

Obrazloženje – posao, sport, umetnost. Najviše građana, međutim, navodi lične razloge.

"Ima i onih patriotskih razloga gde ljudi jednostavno žele, ali i vrlo praktičnih gde ljudi rešavaju imovinska, pravna, zdravstvena i sva ostala pitanja iz hiljade razloga sa obe strane Drine i doživljavaju kao svoje oboje", kaže ministarka državne uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Lejla Rešić.

Procedura je jednostavna i besplatna, ali traje godinu do dve. Za Ministarstvo u Banjaluci važno je da se prvobitnog državljanstva ne odriču.

"Mi imamo i drugi slučaj, da državljani Srbije traže državljanstvo Republike Srpske iz istih ovih razloga udaju se, žene, ovde su zasnovali porodice da bi radili odnosno završili neku papirologiju, olakšava im a ne smeta", kaže Lejla Rešić.

Srbija već deceniju ima Zakon o dvojnom državljanstvu. Beograd i Sarajevo oko tog pitanja lako su se dogovorili. Sa Republikom Srpskom potpisan je i Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama.

"Mi kao zemlja sa dvojnim državljanstvom, sa puno Srba koji su ostali nakon raspada Jugoslavije, omogućili smo našim ljudima da dođu do dvojnog državljanstva što za njih ima simbolički značaj i konkretne mogućnosti, što praktikuje svaka država u sličnoj situaciji, recimo Mađarska pa i Hrvatska", kaže Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.

Osim simboličkog i praktičnog, dvojno državljanstvo ima i jaku političku poruku. Mađarska je u tome u regionu otišla najdalje.

"Viktor Orban 2010, kada je ponovo preuzeo vlast, prvi zakon, prvu meru koju je doneo u parlamentu, to je bilo donošenje zakona o dvojnom državljanstvu i to ima izuzetno značajnu političku poruku vezivanja ljudi", kaže Đurković.

Građani Srbije mogu da postanu i državljani više od 150 država. U komšiluku, restriktivnu politiku ima jedino Crna Gora, koja zabranjuje pasoš druge države.