I dalje previše barijera pred osobama sa invaliditetom

Propisi bi da izbrišu prepreke, svakodnevica ih postavlja. Iako je u javnom gradskom prevozu zabranjena diskriminacija osoba sa invaliditetom, mnoga vozila im nisu prilagođena, a ni saobraćajnice. I pragovi institucija neretko su prepreka do ostvarivanja osnovnih prava.

"Centri za socijalni rad su recimo institucije koje su vrlo važne za ostvarivanje mnogih prava kada govorimo o ovoj kategoriji, a najveći broj centara u Srbiji apsolutno nije pristupačan. Gotovo nigde ne možete otići u kancelarije koje se nalaze na spratu, a gotovo svuda su kancelarije na spratovama. Takođe, ne postoje tumači za znakovni jezik. Tu je i problem sa dokumentacijom, sa potpisivanjem ukoliko se radi o čoveku koji ne vidi", kaže Ivanka Jovanović iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom.  

Dug je spisak organa javne vlasti koji uprkos zakonu, ne ruše fizičke i komunikacije barijere u odnosu sa osobama sa invaliditetom. Tako ni danas, posle 11 godina od donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, oni nemaju jednake mogućnosti u ostvarivanju brojnih prava, poput prava na obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje, kulturne i sportske sadržaje.

To potvrđuje i najnoviji izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti u kome se navodi da za dve trećine osoba sa invaliditetom većina institucija nije pristupačna.

"Treba uzeti u obzir da to u nekim slučajevima iziskuje veća novčana sredstva i da zbog toga treba napraviti sveobuhvatan plan kako da se ovo pitanje reši. Izveštaj Evropske komisije u potpunosti je identičan kao i naš izveštaj i naše preporuke da se ovom pitanju otklanjanja barijera treba pristupi sistematski", kaže poverenica za zaštitu ravnopravnost Brankica Janković.

Osobe sa invaliditetom sa poteškoćama se susreću i kada bi da izvrše obavezu, recimo da plate račun. Od 1.685 pošta, tek 638 nema fizičke barijere, pokazuju podaci tog preduzeća. 

"Izrada jedne rampe košta 250.000 do 350.000 dinara, tako da mi svake godine budžetom predviđamo po šest, sedam rampi za osobe sa invaliditetom. Mi za sada nemamo lice koje poznaje znakovni jezik", kaže Srđan Jovanović iz "Pošta Srbije" .

Ni u državnim organima situacija nije mnogo bolja.

Na primer, u Nemanjinoj 22 do 26, gde su smeštena mnoga ministarstva, postoje rampa i lift za osobe sa invaliditetom, ali, kako nam je rečeno, nijedan toalet u zgradi im nije prilagođen. U slučaju da organ javne vlasti nije pristupačan, osobe sa invaliditetom zakoni upućuju da se žale Poverenici za zaštitu ravnopravnosti ili da pravdu potraže na sudu.