Turizam čuva selo

Kada je pre 14 godina propalo preduzeće u kojem je radio, Vjekoslav Purić se vratio na dedovinu i počeo da obrađuje zemlju.

"Ja sam čovek od 60 godina i radim ovo samo da bi dao primer mlađim ljudima da ne trče na taj zapad, da tamo peru sudove i čiste kanalizaciju. Kumim vas Bogom dajte nešto da radimo u svojoj državi, na svojoj zemlji, u svojoj veri što bi se reklo. Tako ćemo održati ove krajeve jer su ovi krajevi kakvi se samo poželeti mogu", kaže agronom "Agro Zlatara" Vjekoslav Purić.

Na 60 hektara zemlje, Vjekoslav gaji heljdu i speltu koje odlično uspevaju na planinama.

Radni vek savremenog čoveka sve je duži, pa je očuvanje zdravlja i vitalnosti od presudne važnosti. Heljda spada u grupu takozvanih zdravih žita. U njoj nema glutena, tako da je mogućnost alergije isključena.

Heljdopita je poznati specijalitet ovog kraja, a tu je i čuveni zlatarski sir koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Ugostitelji u celoj zemlji, hranu za turiste uglavnom pripremaju od lokalnih proizvoda.

"Imamo komšije i poznanike koji nam donose sve što nam treba od namirnica: sir, kajmak, jaja, tako da su nam sve namirnice domaće i sve su iz našeg sela", kaže Mirjana Šaponjić iz "Etno-domaćinstva Šaponjić".

Turistički vaučeri i sve šira i interesantnija ponuda, doveli su poslednje dve godine veliki broj turista na Zlatar. Čitavog leta ovde se tražio krevet više.

"U prethodnih par godina imamo dosta povratnika na selo. To što proizvedu mogu da prodaju i svakako svi imamo koristi, kako turisti tako i proizvođači", kaže direktorka Turističko-sportskog centra Zlatar Rosa Jakovljevi.

Sve češće se poljoprivrednici odlučuju i za organsku proizvodnju. To je poseban izazov. Najpre zemlja treba da se iščisti od pesticida. To je prirodan proces koji traje tri, četiri godine. Kulture koje se kasnije posade, ne smeju da se tretiraju hemijskim preparatima.

Upravo zbog toga, prinos sa takvih njiva niži je za petinu, ali su zato organski proizvodi znatno skuplji.