Da li mediji pomažu ili štete žrtvama porodičnog nasilja?

Nulta tolerancija prema nasilju, poruka je koju bi trebalo da šalje svako izveštavanje medija, smatraju žene žrtve nasilja. Ističu da nema dovoljno preventivnih tekstova niti informacija o tome kome mogu da se obrate za pomoć, pokazuje istraživanje Mreže žena protiv nasilja. Ocenjuju da, u trci za rejtingom i tiražom, mediji nanose štetu ne samo žrtvama i njihovim porodicama, već i celom društvu.

O nasilju ne treba ćutati, ali ni govoriti senzacionalistički. Svaka druga žena žrtva nasilja smatra da štampani mediji pišu diskriminatorno i da traže skandal. Takvo izveštavanje ih uglavnom ne motiviše da prijave nasilje. Pomoglo bi, kažu, da mediji istražuju propuste i zloupotrebe nadležnih i da priču isprate do kraja.

"Izvesti se o tome da se taj slučaj desio, ali mi ne znamo šta se posle toga desilo, da li je nasilnik odgovarao, na koji način je žrtva zaštićena od strane sistema. Ako je odgovarao, da li je ta kazna proporcionalna onome što se desilo. Ono što se dešava jednom kada ga prijave jeste vrlo često neadekvatan odgovor institucija", kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

Nedopustivo je i da mediji otkriju identitet žrtve, kažu u Sigurnoj kući. Neretko to učine uprkos dogovoru sa ženom koja se odvaži da govori o nasilju.

"Onda nju naravno prepozna njena okolina, sredina, nasilnik od koga je otišla i njoj to stvara velike probleme. Mislim da se nepotrebno pišu detalji, neke intimne stvari koje ne treba iznositi u javnost, komentari, slike roditelja, rodbine, komšija i tako dalje", ističe Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

"Može se reći da stvarnost obiluje izveštavanjem na jedan rijaliti način", tvrdi Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije.

I pored toga, sud časti Udruženja novinara Srbije u proteklih osam godina nije kaznio nijednog novinara. Da reaguju sprečavaju ih sopstveni propisi.

"Prema trenutnim pravilima sud časti samo reaguje na prijave koje dođu, bilo od drugih kolega, bilo od građanstva. U budućnosti planiramo da sud časti krene da sam reaguje na slučajeve", navodi Bjelica.

Prilikom izveštavanja o ubistvu pevačice Jelene Marjanović Savet za štampu je utvrdio da je samo tokom jednog meseca u osam dnevnih listova 616 puta prekršen Novinarski kodeks. Ali Savet može samo moralno da osudi. Na Regulatornom telu za elektronske medije je da preduzme oštrije mere.

"REM je posebna organizacija zakonom predviđena od strane države i njene odluke su obavezujuće, na taj način država stoji iza svake odluke REM-a. Može naravno i da privremeno zabrani objavljivanje medijskog sadržaja, a može čak i da oduzme dozvolu za rad", objašnjava Mirko Mrkić, profesor Medijskog prava na Fakultetu za medije i komunikacije.

"Imali smo prilike da stvarno vidimo na raznim televizijama nasilja koliko god hoćete", ukazuje Stanojevićeva.

"Ne znam ni šta bih rekla za REM, da je vreme da počne da radi svoj posao", naglašava Pavlovićeva.

REM odgovora da njegove stručne službe u svojoj evidenciji prijava u 2016. godini nisu uočile pritužbe na medije i novinare zbog neprofesionalnog i neetičkog izveštavanja o ženama žrtvama nasilja. U Savetu za štampu kažu da nemaju evidenciju o takvim primerima.

broj komentara 0 pošalji komentar