Kome idu pare od prekršaja?

Iako ga neki smatraju načinom da se opere biografija, institucije koje od oportuniteta dobijaju novac, ne žale se.

Ove godine je najviše sredstava dobilo zdravstvo – 131 milion dinara. Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj odobreno je više od osam miliona dinara za nabavku opreme.

"Mi smo tražili taj novac s namerom da kupimo ultrazvučni aparat za opštu ultrazvučnu dijagnostiku kod dece. Znači jedan savremen aparat koji bi nam pomogao da radimo bolju dijagnostiku kod dece u vrlo različitim dijagnostičkim procedurama. Koliko sam ja obavešten, procedura ide vrlo uspešno i dovoljno brzo tako da se nadam da ćemo uskoro imati aparat", kaže Zoran Radojičić iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Osim Tiršove, ove godine od tuđih prekršaja zaradilo je i 39 prosvetnih institucija, 19 zdravstvenih, 20 koje se bave socijalnim radom, 13 institucija kulture i nekoliko manastira.

"Sredstva se moraju trošiti namenski i korisnici su u obavezi da Komisiji omoguće da prati kako se projekat za koji je novac dodeljen realizuje, a svako nenamensko trošenje, ili ukoliko se novac ne iskoristi u zadatom roku, povlači obavezu vraćanja novca", navode u Ministarstvu privrede.

Prošle godine beogradsko Treće osnovno tužilaštvo je odložilo krivično gonjenje oko hiljadu i po osoba. Od toga je u humanitarne svrhe otišlo skoro pedeset miliona dinara.

"Najčešća je primena, na primer, kod saobraćajnih nezgoda, tamo gde su nehatna krivična dela, gde je to zapravo najsvrsishodnije, mala je zaprećena kazna, postupak bi mnogo koštao državni aparat, razna veštačenja, suđenja, pozivanja... Na ovaj način formalno se postupak okončava, neko plati određeni novac i bude sankcionisan. On to lično doživi kao kaznu, a zapravo formalno nije kažnjen i na taj način je ispunjena svrha prevencije s jedne strane, a s druge strane je zadovoljena efikasnost postupka", kaže Ivan Marković iz Trećeg osnovnog tužilaštva.

Primena ovog načela štedi vreme i novac. Pojedini advokati savetuju klijentima da, kada im se to nudi, prihvate da uplate novac u humanitarne svrhe, nadoknade štetu ili obave društveno koristan rad umesto da uđu u sudski postupak.

"Do sada nisam imao slučaj da je neko odbio mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja. Ljudi upravo polaze sa ovim rezonima koje sam sada rekao: koliko će me koštati advokat, koliko će trajati taj postupak, koliko ću ja živaca izgubiti oko svega toga i kakva će na kraju biti odluka. To ne može niko da garantuje", ističe advokat Dragan Palibrk.

Iako se takve osobe vode kao neosuđivane, postoji evidencija kako se ne bi dogodilo da neko više puta pokuša da izbegne krivičnu odgovornost.