Šta potomci Nemaca iz Vojvodine očekuju od restitucije

U selu Banatski Dvor do kraja Drugog svetskog rata živelo je 40 porodica Nemaca. U selu znaju da postoje zahtevi njihovih potomaka za vraćanje zemlje, ali ne i o kojim delovima atara se radi.

Milorad Milaković iz Mesne zajednice Banatski Dvor kaže da su Nemci uglavnom bili poljoprivrednici i da su se bavili zemljoradnjom.

"Tačne površine koje su imali u posedu, ne znam, ali to jesu bila dosta jaka domaćinstva sa verovatno većim površinama, sa možda do desetak hektara površine zemlje", ocenjuje Milaković.

Državljani Nemačke i Austrije najviše zemlje traže u bačkim atarima Prigrevice, Kljajićeva, Kule, a u Banatu u Kovinu, Beloj Crkvi i Žitištu.

Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište, navodi da je više od 100 zahteva državljana Nemačke stiglo za restituciju ili povraćaj zemlje ili imovine na teritoriji opštine Žitište.

U udruženju Nemaca u Zrenjaninu kažu da su brojni dokumenti potrebni u postupku restitucije i da je mnogima problem da ih prikupe.

Ervin Buheker, potpredsednik Udruženja Nemaca "Bečkerek", kaže da je, kad je oduzeta imovina, jednim potpisom brisano sve, a da su sada kada treba vratiti potrebni "silni papiri".

"Ja sam, na primer, pokupio 106 overenih dokumenata za kuću u Beloj Crkvi", priča Buheker.

U Nacionalnom savetu nemačke nacionalne manjine kažu da su im se povremeno obraćali za pomoć državljani Nemačke i Austrije koji traže povraćaj zemlje.

Različiti su im planovi. Oni koji očekuju manje površine planiraju da ih poklone nemačkim udruženjima ili crkvi, a oni sa većom imovinom žele da investiraju.

Laslo Mandler Gence, predsednik Nacionalnog saveta Nemaca, navodi da oni koji dobiju više hektara kažu da "neće ništa da nose nego će tu investirati još".

"Možda će napraviti neke zadruge zajedno i možda prehrambenu industriju", kaže Laslo Mandler Gence.

Agencija za restituciju je do sada Nemcima vratila, između ostalog, 40 poslovnih prostora, pet zgrada, pet stanova i 420 hektara poljoprivrednog zemljišta.