Elektronskom evidencijom o građanima do uštede vremena i novca

Umesto gužvi na šalterima, drugačije slike iz državnih institucija – zadatak koji su preuzela dva ministarstva. Cilj je jednim klikom saznati sve što piše u nekoliko dokumenata.

"Svaki novi servis koji ne uključuje više donošenje drugih dokumenata na šalter, značajno štedi vreme. U lokalnim samoupravama prosečno čekanje bilo je između 14 i 16 minuta, na šalterima MUP-a između 26 i 36 minuta", kaže Ivan Radak iz Naleda.

Prema procenama, prosečno pet dana godišnje uštedeće svaki građanin kada se u jednoj bazi podataka, osim izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih, venčanih, nađu i uverenja o državljanstvu.  

"Građani više neće morati da pribavljaju svoje izvode i da ih nose u organe gde im se upravni postupak vodi već će državni organi to moći da pribavljaju elektronskim putem službenom evidencijom", objašnjava pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave Marina Dražić.

Korak ka tom cilju je, kao i kod matičnih knjiga, prevođenje dokumenata u elektronsku formu. Posao koji lokalne samouprave privode kraju.

"Od 87.412 upisa u knjigu državljana, u elektronski oblik prevedeno je 61.096, odnosno 70 odsto upisa. Potpuni unos podataka očekujemo do kraja ove godine", navode u Paraćinu. 

U Beogradu, navodi se, prevođenje podataka iz evidencija o državljanima iz papirnog u elektronski oblik izvršeno je 100 odsto.

Kada će se u istom procentu naći u Centralnom registru ne zna se. Zna se međutim da će, na kraju, osim živaca i vremena štedeti i novac.

"Neće plaćati takse za papirne izvode i uverenja o državljanstvu, a jedinice lokalne samouprave neće više imati troškove održavanja svojih lokalnih aplikacija. Takođe, jedinice lokalne samouprave neće imati troškove oko izrade papirnih izvoda i uverenja o državljanstvu", kaže Dražićeva. 

Osim registra građana, do potpune elektronske uprave potrebno je još nekoliko koraka - formiranje registra imovine i adresnog registra. Proces bi trebalo da zaokruži sistem za elektronsko plaćanje.