Dan sećanja u Veterniku; Vučić: Nećemo dozvoliti zločinačke akcije protiv Srba

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je okupljenima da je istovremeno tužan i ponosan. Kako je istakao, ne postoji niko, ko u sebi ima išta srpsko, a da nije tužan 4. i 5. avgusta.

"Ali kad vidim koliko nas na miran i dostojanstven način, bez želje za osvetom i odmazdom, bez ružnih i preteških reči obeležava stradanje Srba, moram da budem ponosan na rod kojem pripadamo u nadi da ćemo umeto da oprostimo a da zaboravimo ne možemo i ne smemo", rekao je Vučić.

Predsednik je citirao Čerčila: "Nijedan uspeh nije konačan i nijedan poraz nije fatalan".

"Kao da je Čerčil hteo nama Srbima da stavi do znanja da nismo tad sve izgubili i da je mnogo toga ostalo pred nama, radosti, suza i budućnosti za naš narod", rekao je Vučić.

Istakao je da su Srbi izgubili mnogo stotina sela, gradova, hiljada kuća i domova koje su vredne srpske ruke vekovima gradile.

Naveo je da su ljudi ubijani jer su ponosno i časno nosili srpsko ime i prezime.

Kako je rekao, stotine hiljada ljudi su pred "dičnim oslobodiocima" morali da napuste svoje domove i potraže spas u srpskim mestima koja su bila svedoci tuge i beznađa, prvobitnog nesnalaženja, ali i vrednog rada i ljubavi koje su ti ljudi doneli u srcima.

"Dobrodošli, još jednom dobrodošli, uvek dobrodošli u vašu Srbiju dragi Krajišnici", poručio je Vučić.

Naveo ja de nikome na svetu Srbija nije bila toliko lepa kao Srbima Krajišnicima jer je ona njima više od života.

"Ni za koga na svetu Srbija nije bila toliko lepa kao Srbima Krajišnicima. Ona je njima više od najskuplje reči. Srbija je za junačke Krajišnike više od života. Kao što su ćutanje i nepokor starca Vukašina u Jasenovcu bili skuplji i vredniji od svakog ustaškog noža, kojima su Srbima odsecane uši i nosevi tako je Srbija uvek snažnija od svega drugog  – odjekivalo je u ušima Krajišnika, a njene lepote i fatalna privlačnost bile su veće od svega što u svetu postoji. Ne zato što je Srbija bogatija i lepša, već zato što je Krajišnici toliko vole da rečima do danas to niko nije mogao da opiše", poručio je Vučić.  

Vučić je istakao da nijednu više "Oluju" srpski narod ne bi mogao da preživi i istakao da Srbija ima snage da zaštiti svoj narod.

"Zato vam kažem i obećavam da Srbija nigde više na srpskom etničkom prostoru neće dozvoliti sprovođenje zločinačkih akcija protiv srpskog naroda", poručio je predsednik i dodao: "Nemamo pravo da gubimo srpske glave i ognjišta a da gledamo u nebo".

Naveo je da Srbija nikome ne preti ali da ne dopušta da se nekažnjeno ubijaju Srbi. 

Ukazao je da Srbija želi mir i saradnju sa svima po svim otvorenim pitanjima.

"Ne znam da li današnja Hrvatska ima snage da se suoči sa rezultatom 'Oluje', ali zato Srbija ima snage da čitav svet svake godine podseća, kao što danas ima snage da zaštiti svoj narod i ne dozvoli progone", poručio je predsednik.

"Oluja" je, kaže, zločin "grozan i strašan", ali su danas Srbi digli glavu, Srbi žele budućnost i mir, ali nikada i nikome neće dozvoliti da ih ponižava.

Vučić upozorava da je zločin "težak i grozan" od pre 22 godine meren različtim merama.

"Neki su lili suze radosnice i pevali pobedničke pesme kopirajući ih još iz perioda nacističkih uspeha s početka Drugog svetskog rata, dok su se drugi, a to smo mi Srbi, našli u čudu političkih poraza, ličnog i političkog sebičluka, u kojem nismo smeli ni da govorimo o patnji našeg naroda, strašnom stradanju, jer bi nam to neko spolja zamerio. Danas ponosan sam što smo ovde zajedno, svi iz Srpske, svi iz Srbije koji o nečemu odlučujemo i što ne damo da se bol Krajišnika zaboravi", rekao je Vučić.

"Digli smo glavu, nećemo sukobe, hoćemo mir i budućnost ali ne damo niti ćemo ikome dati da nas bilo kad ponižava", poručio je Vučić.

"Srbija ima glas koji se čuje i poštuje" 

On je rekao da Srbija ima glas koji se čuje i poštuje i koji će podsećati svet da se u avgustu 1995. dogodio zločin.

"Nemamo pravo da se pravimo da ništa ne vidimo i nećemo dozvoliti da zločini prođu nekažnjeno. Nikome ne pretimo i ne želimo pozive na osvetu, već iskrenu saradnju sa svima, da izađemo iz začaranog kruga, jer ćemo u suprotnom izgubiti sve. To ima veze sa praštanjem, ne zaboravljanjem", istakao je predsednik.

Predsednik Srbije je podvukao da je selo Grubori kod Kistanja, zaseok koga više nema na mapi, u istoriji, nema ni kuća ni ljudi...To selo je, kaže, mera koja pokazuje šta se desilo.

"Sve što je živelo u Gruborima 1995. godine je pobijeno, sve uništeno, sve spaljeno...a svi su imali više od 60 godina. Kakve su pretenzije oni mogli imati, krunili su kukuruz...", rekao je Vučić i dodao da je starica rođena 1905. spaljena, starac rođen 1930. ubijen sa 14 uboda bajonetom, a čovek rođen 1915. godine ubijen sa četiri metaka u telo.

Vučić je rekao da su uz pomoć stranih instruktora sedam do osam puta brojniji i 10 puta opremljeniji oslobodili "do temelja i temeljno" i Grubore i druga mesta.

On je podsetio da je 1936. godine u Hrvatskoj živelo 1.200.000 Srba, a da ih je sada 180.000 hiljada.

Predsednik Srbije je ocenio da je u pitanju čitav jedan proces od 70 godina i upitao kada krenu u Hrvatskoj da slave koji tačno deo tog sedamdesetogodišnjeg procesa slave.

Izneo je i podatke o razmerama pogroma, 24.752 uništene kuće, 410 zanatskih, 211 ugostiteljskih objekata, 172 zadružna doma, 56 zdravstvenih stanica...

On je dodao da o tome da cilj nije bio samo fizički nestanak Srba govori i uništenih i oštećenih 78 pravoslavnih crkava, 920 spomenika, 181 groblje, opljačkanih i oštećenih 29 muzeja...

Kako je rekao, neka sada bar Srbima vrate električnu energiju, ono što je Srbin iz Like u prošlom veku podario svetu.

Vučić je ukazao da Srbi opet imaju glas koji se čuje i poštuje i podsetiće ceo svet na strašne zločine, na bombardovanje civila 7. avgusta "kada su već ostvarili cilj" iz čiste obesti i ubili sedam civila od kojih četvoro dece.

"Iza planski organizovane i dugo pripremane zločinačke akcije ostali su pustoš i strah. Imali su direktnu vojnu i logističku podršku zapadnih sila i NATO-a", rekao je Vučić.

"Ne gradi se država na suzama svojih građana", upozorio je Vučić i dodao da je tada nastavljeno nešto što je započeto u Drugom svetskom ratu.

Ipak, kaže predsednik, moramo i da razgovaramo.

"Moramo da razgovaramo jedni sa drugima, ili ćemo u protivnom izgubiti svi i to nema veze sa zaboravom", rekao je Vučić.

Kako je rekao, tražimo da se Grubora sećaju svi.

"Njih se moramo i možemo sećati i moramo a tražićemo to od drugih koji su ih tako temeljno oslobodili i to seoce tako lepo izbrisali sa svih mapa", rekao je on.

Vučić je poručio da ćemo odavati poštu i Gruborima, i malom Jovici i svoj drugoj deci "i ne stidim se da to kažem i našim junacima, veteranima, kojih smo se stideli godinama, onim najboljim među nama".

"Odavaćemo im poštu svakog avgusta ponosno i dostojanstveno kao večeras, da bi njihovi naslednici ovde i danas bili sigurni i više niko nikada ih neće terati sa njihovih ognjišta. Neka je slava svim Srbima ubijenim samo zato što su Srbi, svim žrtavama pogroma, živela Srbija i Republika Srpska", zaključio je Vučić.

"Tragedija hrišćanstva u 21. veku"

Obeležavanje Dana sećanja na stadionu u Veterniku – naselju koje su naselile izbeglice, počelo je parastosom, posle čega se prisutnima obratio patrijarh srpski Irinej. 

Patrijarh je rekao da je prognan srpski narod sa svojih vekovnih ognjišta i to od naroda sa kojim je vekovima živeo zajedno i mnogo puta u istoriji proživljavao zajednička stradanja i iskušenja.

Kako je istakao, mislili smo da je ono što se desilo od 1941. do 1945. godine, poslednji događaj tragične sudbine našeg naroda. Nažalost, dodao je, ponovile su se te godine u 1995. godini.

Naglasio je da se toga dana ispunilo ono što su neprijatelji srpskog naroda dogovarali i planirali nekoliko godina, a planirali su da "jedan deo srpskog naroda proteraju, jedan deo da pokrste, a jedan deo da poubijaju".

Ističe da je to bila strašna odluka.

"Da je došla od nekog nehrišćanskog naroda, nekako bi mogli i da razumemo ali ona je došla od naroda hrišćanskog, od naroda koji govori gotovo istim jezikom, ima istu ili veoma sličnu veru kao i mi", rekao je patrijarh Irinej.

Poručio je i da to nije samo tragedija srpskog naroda već i tragedija hrišćanstva u 21. veku.

Dodik: Srbija htela mir a dobila etničko čišćenje

Povodom sećanja na stradanje i progon Srba, okupljenima u Veterniku se obratio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Dodik je izjavio da je akcija "Oluja" bila završni čin nečega što je davno planirano i što je postala zvanična politika Nezavisne države Hrvatske (NDH), a to je da Srbe pobije, protera i prekrsti.

Dodik je rekao da su Srbi napustili svoja ognjišta, jer je "pretio kompletan pomor".

"Pretilo je da nas pobiju sve do zadnjeg uz asistenciju međunarodne zajednice koja je godinama osmišljavala i realizovala projekte širom Jugoslavije, koji su mogli da se okrakterišu kao antisrspki", rekao je Dodik.

On je poručio da se moramo okrenuti životu i da verujemo u Srbiju i RS.

"Verujem da ćemo biti jedno. U teritorijalnom i državnom smislu", rekao je Dodik.

On je poručio narodu da daju snagu predsedniku Vučiću, Vladi Srbije i RS da se izbore i da nastave da se bore da ne bismo nestali.

Dodik je istakao da je Srbija htela mir, a da je pod patronatom tadašnje međunarodne zajednice, koja se, kako kaže, ni danas nije promenila, dobila etničko čišćenje.

"Srbi su ostali okupljeni, ostali smo jaki, danas su Srbija i RS najstabilnije u regionu. Naše institucije funkcionišu, nase vlade i parlamenti nisu ugroženi"”, rekao je Dodik i dodao da Srbija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem dobija novu snagu.

Obraćajući se Vučiću, on je rekao da nije zaboravio njegovo obećanje da nikada neće dozvoliti da neko od Srba u regionu bude "počišćen" i da će Srbija stati iza svog naroda.

Srbiji kaže, želi sve najbolje, ali i drugima, dodavši da pruža ruku pomirenja i prihvata ih, ali naglašava da u tome ne treba biti ni naivan.

"Pokažite jedno mesto gde su Srbi masovno pobili Hrvate, zašto niste dozvolili da se u Glini obeleži stradanje Srba, a opet RS i Srbija daju sva prava nacionalnoj zajednici Hrvata”", rekao je Dodik.

Svoje sećanje na avgust 1995. prenela je Branka Maksimović, koja je te godine, kao osmogodišnja devojčica, u izbegličkoj koloni stigla u Srbiju.

Rekla je da je danas srećna jer se Srbi ne dele i što su ujedinjeni oko zajedničke borbe za bolju Srbiju.

"Srećna sam što smo ujedinjeni oko borbe za bolju Srbiju, koja se seća, prašta, ali i tuguje zbog 4. avgusta, oko Srbije koja ide napred, ponosna, snažna i sigurna, koja će biti bolje mesto za neka nova detinjstva", poručila je Branka Maksimović.

Ona je iskoristila stihove Meše Selimovića, rekavši da kada život stvori hiljadu razloga za plakanje, treba pokazati da postoji hiljadu razloga za osmeh.

"Vaša svetosti (patrjarhu), predsedniče kada vas pogledam, imamo razloga za osmeh, jer vidim snagu našeg zajedništva i vidim da nisam sama", rekla je ona.

Prisetivši se puta "bez povratka", Maksimovićeva je rekla da je tada bila dovoljno odrasla da prepozna strah u majčinim očima, ali suviše mala da shvati ko ih i zašto tera.

U umetničkom programu učestvovao je i KUD "Krajina".

Kako prenosi Tanjug, obeležavanju Dana sećanja prisustvovalo je više od 30.000 ljudi.

Prisutni su bili i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministri, kao i izbegli i prognani Srbi, članovi porodica stradalih u "Oluji", građani...

Tu su takođe bili i Srbi iz regiona sa kojima su predsednici Vučić i Dodik prethodno održali sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu, na kojem je dogovoreno da će na jesen Srbija i Republika Srpska izaći sa deklaracijom o zajedničkom i objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju minimuma nacionalnih principa za opstanak srpske nacije i naroda.

Akcija hrvatske vojske i policije, za samo četiri dana, Baniju, Liku, Kordun i Severnu Dalmaciju ostavila je bez Srba – ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba, od toga se za 900 još traga. Sa svojih ognjišta proterano je više od 220.000 ljudi.

Za zločine počinjene u "Oluji" pred hrvatskim pravosuđem pravosnažno je osuđena samo jedna osoba.