"Apelujemo na Vučića da inicira razgovore o nerešenim problemima izbeglica"

Predsednik Pokrajinskog odbora Zajednice Srba Hrvatske i BiH Zoran Subotić ukazao je da se u Hrvatskoj i dalje vrši progon Srba, kao i da se u Hrvatskoj slavi akcija "Oluja" dok Srbi oplakuju žrtve te akcije.

"Generalno najveći mogući problem u ovom trenutku je jer se onima koji su tamo ostali onemogućava da izražavaju svoje stavove i što se svakodnevno prevode iz pravoslavlja u u katoličku veru i što se vrši pomalo unijaćenje Srba u Hrvatskoj. Sve je veći broj onih koji se iz straha izjašnjavaju ili kao Hrvati ili se ne opredeljuju uopšte, proterana je potpuno, i to da vam kažem, ćirilica", rekao je Subotić.

Predsednik zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislav Švonja rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da se od Hrvatske ne može očekivati da sama vrati imovinu i oduzeta prava Srbima.

"Mislimo da je prava adresa čovek koji ima najveći autoritet u državi Srbiji, koji je predsednik Srbije i najjače političke partije Aleksandar Vučić. Mi ovom prilikom apelujemo na njega da iskoristi svoj autoritet i poziciju i inicira što hitnije sastanke na najvišem nivou između Hrvatske i Srbije i da jedno od osnovnih pitanja bude rešavanje nerešenih problema izbeglica iz Hrvatske", rekao je Švonja.

Prema njegovim rečima, važno je da u te razgovore budu uključeni predstavnici izbegličkih udruženja.

Švonja je ukazao da je 22 godine prošlo od sprovođenja akcije "Oluja" i da je ostalo mnogo nerešenih pitanja i da u Hrvatskoj nikada nije bilo prave namere da se vrate prava Srbima.

Naveo je da nije rešeno pitanje stanarskih prava, nije obnovljena oštećena imovina i nisu isplaćene penzije.

Naglasio je da kada je reč o obnovi uništene imovine najviše urađeno kada je Hrvatska bila u procesu pridruživanja EU, a da po tom pitanju ništa nije urađeno od kada je postala punopravna članica Unije.

Švonja je rekao da je Hrvatska donosila dobre zakone, poput Zakona o pravima nacionalnih manjina, kojim se podrazumeva ravnopravna zastupljenost Srba u organima državne uprave i lokalne samouprave i dodao da se taj zakon u praksi ne sprovodi.

Dodao je i da zvanični Beograd nije na pravi način štitio interese izbeglih Srba i naveo da još ima desetina hiljada onih koji su zadržali izbeglički status.

"Mora se priznati da zadnja Vlada, čiji je premijer bio Vučić, ne mogu reći u potpunosti ispunila naša očekivanja, ali je čini nam se pokazala da joj je interes da rešava pitanja izbeglica. U više navrata je rekao da želi razgovore sa Hrvatskom i da želi da se pitanje izbeglica stavi na dnevni red", naveo je Švonja i dodao da bi ipak "trebalo snažnije raditi po tom pitanju".

Podsetio je da je pre nekoliko meseci pokrenuta akcija povezivanja srpskog naroda iz Hrvatske i BiH kako bi se rešili nagomilani problemi izbeglica.

"Okupili smo za nekoliko meseci 100.000 naših sunarodnika. Mi nećemo više moliti nekoga za pomoć. Ne želimo da o našoj sudbini odlučuje drugi, jer je prošlo toliko godina", naveo je Švonja.

Prema podacima udruženja izbeglica oko 300.000 Srba proterano je u akciji "Oluja", 2.000 civila ubijeno, dok se oko 800 ljudi vodi kao nestalo.