Više osnovice za uplatu penzijskih doprinosa

Plate su u protekla tri meseca porasle za sedam odsto, za toliko će u naredna tri biti veći i iznosi za samostalnu uplatu penzijskih doprinosa. Zbog toga ima onih koje rast zarada ne raduje, jer za najnižu uplatu doprinosa sada treba više od 6.000 dinara mesečno.

Tatjana je penzionerka koja već dve godine uplaćuje staž rođaki koja je ostala bez posla.

"Sad ima izgleda da se zaposli, onda neka joj plaća firma, poslodavac, a ja ću da pomognem nekog drugog", kaže Tatjana Kosić.

Nije redak slučaj da roditelji uplaćuju staž deci ili rođacima koji su u inostranstvu.

"Pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju lica van radnog odnosa, nezaposlena lica, ali i studenti i đaci. Bitno je da imaju prebivalište u Srbiji i da su stariji od 15 godina", kaže Ivan Todorović, direktor beogradske filijale Fonda PIO.

Doprinos od 26 odsto obračunava se na svaku od 13 osnovica, pa se iznos za mesečnu uplatu kreće od minimalnog, do čak 87.000 mesečno. Doprinose najčešće uplaćuju oni kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.

"Upravo je važno da prilikom izbora osnovice na koju će plaćati doprinos vode računa da im ta osnovica bude približno jednaka ili slična zaradi ostvarenoj u prethodnom periodu, kako prilikom obračuna penzije ne bi bili oštećeni, da im ne bude umanjena penzija", kaže Ivan Todorović.

Ipak, više od polovine onih koji uplaćuju to čine po najnižoj osnovici.

Mogućnost samostalne uplate doprinosa postoji od 2003. godine, trend je da opada broj onih koji to čine – pre dve godine bilo ih je 40.000, sada ih je za oko 10.000 manje. Oni koji tek počinju odlučuju da to budu kraći periodi uplata do sticanja prava na penziju ili zaposlenja.

Međutim, i bez dana radnog staža penziju može da stekne svako ko je 15 godina uplaćivao staž državnom fondu. Ako je to po najnižoj osnovici, sledi mu minimalna penzija, koja je sada oko 13.500 dinara.