Kako motivisati žene da učestvuju u javnim politikama

U čitavoj Evropi, pa i u Srbiji, čine više od 50 odsto stanovništva. Ipak, žene najčešće nisu tamo gde su moć i novac. Obično su u sektorima gde je posla preko glave, pokazuju studije, što je samo detalj koji tera Brisel da nađe rešenje kako da se bolje iskoriste kapaciteti ženskog dela populacije u cilju napretka.

"Konstatovano je da žene niti učestvuju od najvišeg nivoa vlasti u državama članicama ili u institucijama EU, da one nisu te koje su na najznačajnijim pozicijama kada je reč o privredi, ali da jesu te koje čine administraciju u najvećem mogućem broju, što znači niži i srednji nivoi administracije i to predstavlja jedan značajan disbalans sa kojim se suočava EU u kreiranju svih svojih politika", kaže Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU.

Spontano ili ne, ali Srbija ima premijerku, guvernerku, predsednicu parlamenta, više poslanica zahvaljujući zakonu, a u poslednjih nekoliko sastava vlada čak 38 ministarki. Provincija kvari prosek.

"Mnogo je manje žena na lokalu nego čak na republičkom nivou u izvršnim organima vlasti. Jako malo imamo gradonačelnica iako su mnoge od onog malog broja koje su bile pokazale da su itekako sposobne za taj posao", rekla je Sonja Liht iz Fonda za političku izuzetnost.

Više stručnih žena u biznisu, veća produktivnost, uspešnija ekonomija i više para u državnom budžetu. To je podatak Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim se rukovodi Udruženje poslovnih žena Srbije sa Sanjom Popović Pantić na čelu.

"Statistika od 2014. godine pokazuje da je udeo ženskih preduzeća u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća 31 odsto, što je na nivou EU, ali ono što nemamo u odnosu na EU to je izvesno okruženje, pa sama ta neizvesnost, promena propisa, kolizija propisa na nekom lokalnom i nacionalnom nivou dovodi do toga da je i stopa gašenja ženskih preduzeća dosta visoka. Tako da to su neki problemi koji će se morati rešavati", ističe Sanja Popović Pantić.

Ministarstvo privrede posebnim programima, poput Evropske mreže preduzetništva, podstiče žene da započinju sopstveni posao, i ima obavezu da o rezultatima izveštava Evropsku komisiju. A, u Centru za evropske politike ističu da je važno da se u svim javnim politikama prepozna rodna perspektiva i žena i muškaraca.

"Činjenica je da države koje vode računa o toj rodnoj perspektivi, prvo se trude da za svaku javnu politku prvo analiziraju kako će ona uticati i na muškarce i na žene odvojeno. Ukoliko vi u kreiranju politika nemate ugrađene adekvatne filtere, adekvatne mehanizme da proanalizirate i prepoznate da li će ženama koristiti ta javna politika isto kao i muškarcima, ili da li će možda ženama naškoditi, a muškarcima biti u korist - vrlo se lako može desiti da neželjeno dobijete diskriminišuće zakone, diskriminišuće odredbe", ističe Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

"Tek kada uspete da uključite u funkcionisanje sve kapacitete sa kojima raspolažete, a žene i znanje i obrazovanje jesu veliki kapacitet, onda dolazite do rezultata, i ja vrlo često pominjem kakav model imate u nordijskim državama. Nordijske države su bogate, snažne, ne samo zato što imaju sirovine, nego zato što potpuno koriste kapacitete", ističe Tanja Miščević.

Bolji balans između dva pola doprinosi napretku, i to je jedan od temeljnih principa Unije koja još nije pobedila nejednakost u platama imeđu dva pola. Recimo, zaposlene na Bi-Bi-Siju sve su glasnije u svojim nastojanjima da budu plaćene kao i njihove kolege.