Čekajući auto-put – težak život meštana Boljara

Auto-put na Pešterskoj visoravni već je decenijama samo na tabli. U mestu gde se i dalje kreće samo peške ili na konju – 50 godina čekaju modernu saobraćajnicu.

Radoje Kuč ukazuje na mesto gde će, prema saznanjima meštana, proći auto-put.

Mile se seća da su na to mesto dolazili projektanti.

"Baš jedan brat od strica mi je tu radio kao upravnik pošte, a ja u 'Energoprojektu'. Znam da su pričali da će proći auto-put. On bi rekao da ćemo, kada bude prošao auto-put, za dva sata biti na moru – okupamo se i vratimo", seća se Mile Kuč.

Svetislav Kuč ističe da ljudi žive u nadi. "Trebalo bi da prođe, no ne zna se kada će", kaže Svetislav.

Najstarija u selu, Radojka, više mu se ni ne nada. "Šta da se izmeni. Narod umire, kuće ostale puste. Gde jedno, gde dvoje i eto ti", priča Radojka Kuč.

Bandera za struju tamo nikada nije postavljena. Voda, samo bunarska ili od snega. Živi se od poljoprivrede.

Mile kaže da se živi teško, seljački. "Mučimo se najviše. Evo vidiš – bolestan, tamo-amo, moraju da se neki halovi rade da bi se zaradila kora hleba", kaže Mile Kuč.

Svetislav navodi da ih zimi ima samo sedmoro, a da je pre 15, 20 godina bilo 18 kuća. "Bila je tu omladina – nas 50, 60 duša", seća se Svetislav Kuč.

Mnogo toga nemaju, ali smisla za šalu imaju. Ovaj put na račun snimatelja RTS-a.

"A šta me stalno pratiš, to da me kad umrem gledaš, je li. E, što je sevap ovom čukom nekoliko puta te opaliti", šali se Radojka Kuč.

U Boljarima se duže od 40 godina nije čuo dečji plač. Možda ta slika bude drugačija, kada, jednog dana, tuda prođe auto-put.