Najbolji matematičar poručuje: Bitni su rad i volja

U Matematičku gimnaziju Jovan je došao u sedmom razredu, da bi se kao gimnazijalac našao u mentorskom odeljenju škole. Trenirao je fudbal i šah, a sada je matematika prioritet.

"To odeljenje je prilično dobro i tamo se uglavnom biraju deca – dvadesetak najboljih učenika iz fizike, informatike i matematike. Ušao sam u svet matematike sa četiri-pet godina. Prvi put sam učestvovao na takmičenjima kada sam bio treći razred – prvo na opštinskom, pa u četvrtom sam imao sto poena na gradskom, pa u petom na gradskom, a onda su već postojala i državna i tako sam polako napredovao", priča Jovan Toromanović.

I onda je nastavio da niže medalje na domaćim i međunarodnim takmičenjima, iz matematike i šaha, sve do Kupa Matematičke gimnazije gde je poneo i titulu najboljeg matematičara za učenike uzrasta do šesnaet godina.

"Što se tiče fizike, tu baš nisam bio siguran da ću da osvojim zlatnu medalju, a iz matematike sam se stvarno nadao i uspeo sam", kaže Jovan.

Objašnjava nam kako treba učiti matematiku.

"Prvo, bitan je rad. Bitni su nastavnici, uglavnom je dosta bitno u kakvom je okruženju neko i da li se tu vrednuje matematika, kao što se, naravno, kod mene vrednuje. I bitno je koliko se škola trudi da neko zavoli matematiku, a kod nas se, kao što znate, direktor i čitava škola baš trude. Naravno, važno je da taj neko ima volju da nauči matematiku", ističe Jovan.

Sa najboljim učenicima srpske matematičke olimpijade boravio je u kampu u Vršcu. Nada se da će sledeće godine ući u nacionalni tim i učestvovati na međunarodnim olimpijadama. Planira i da studira na nekom američkom univerzitetu, ali da se po završetku studija vrati u zemlju.