Kuburović: Sudovi kreiraju blagu kaznenu politiku, a ne zakoni

"Savet je predviđen Zakonom o borbi protiv nasilja u porodici i njegov prvi zadatak je da prati implementaciju zakona, da blagovremeno reagujemo i preduzimamo odgovarajuće korake ako se jave neke nedoumice u samoj primeni zakona, a glavni cilj će biti bolja koordinacija svih organa koji treba da primenjuju ovaj zakon", rekla je ministarka pravde Nela Kuburović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Taj zakon je donet upravo zato što do sada nije bilo dobre multiresorske komunikacije svih institucija koje učestvuju u sprečavanju nasilja u porodici.

"On treba da poveća odgovornost kako svakog pojedinca tako i ustanova. Predviđa i kaznenu i prekršajnu odgovornost svih onih koji primenjuju zakon i ne postupaju u skladu sa njegovim odredbama", ukazala je Kuburovićeva.

O značaju koji vlada daje borbi protiv nasilja, kaže Kuburovićeva, govori i to što su članovi Saveta četiri ministra, a u slučaju da bude neophodno za rešavanje nekih problema i drugi ministri mogu biti uključeni.

Govoreći o dva ubistva ispred centara za socijalni rad, ministarka je rekla da se u tim slučajevima nisu primenjivale odredbe novog zakona, jer su predmeti vođeni ranije.

Više od sto organizacija civilnog društva traži preispitivanje svih nepravosnažnih odluka o viđanju dece sa očevima koji su činili nasilje.

"Kada je reč o utvrđivanju načina vršenja roditeljskog prava, sudije tu imaju dominantnu ulogu, ali dok se ne donese konačna odluka, sud može da traži dodatno mišljenje s obzirom na to da se odluke donose na osnovu mišljenja centara za socijalni rad, u nekim slučajevima je potrebno da se izvrši i medicinsko veštačenje roditelja. Ako smatra da nema dovoljno elemenata za donošenje odluke, sud može da traži dopunu nalaza", rekla je Kuburovićeva.

Kada je reč o presudama koje se odnose na vršenje roditeljskog prava, ako se promene okolnosti, uvek može da se traži njihova izmena. To što je pravosnažno ne znači da takve odluke ne mogu da se menjaju, rekla je ministarka.

Kuburovićeva je istakla da se analizirajući poslednje tri godine došlo do podatka da su od ukupnog broja osuđujućih presuda više od 60 odsto bile uslovne osude, a u slučajevima gde se izrekne kazna zatvora, to je kazna do šest meseci.

"Sudovi su ti koji kreiraju blagu kaznenu politiku, a ne odredbe zakona koje predviđaju strože kazne. Naš krivični zakonik spada u jedan od strožih u Evropi", rekla je Kuburovićeva.

Novi zakon je predvideo i evidenciju nasilnika, koju vode centri za socijalni rad i sudovi. Na taj način se može blagovremeno reagovati, ako se ima u vidu da je neko imao veći broj prijava, zaključila je ministarka.