"Gradnja metroa mogla bi da počne 2020. godine"

Mali je, nakon predstavljanja Strategije razvoja Beograda do 2021. godine, naglasio da već danas ima sastanak sa predstavnicima francuske kompanije "Ežis", koja treba da radi "predfizibiliti studiju".

"Očekujem da će tokom naredne nedelje biti potpisan sporazum, studija traje devet meseci, a nakon toga radimo glavni projekat. Prema informacijama koje imam treba oko godinu i po do dve dana da se završi glavni projekat i da se završe svi poslovi koji su neophodni da bi se krenulo u izgradnju", pojasnio je gradonačelnik.

Sa gradnjom metroa može da se krene 2020. godine, naglasio je Mali i dodao da je planirano da se uradi prva linija od 22 kilometra i druga linija od 20 kilometara, a ukupna investicija je oko četiri milijarde evra.

Gradonačelnik kaže da je to investicija koju grad može da finansira i da za te svrhe ima novca i u budžetu, jer je to strateški važan posao.

Upitan da li se odustalo od privatno-javnog partnerstva, Mali je rekao da postoji nekoliko opcija: da ceo projekat bude privatno-javno partnerstvo, da se sve radi iz kredita i možda najbliže rešenje je da Grad obezbedi finasije za građevinske radove, a da javno-privatno partnerstvo bude na softveru i kompozicijama.

Gradonačelnik je pojasnio da Strategija razvoja prestonice do 2021. godine osim početka radova na metrou, podrazumeva razvoj urbanog, održivog, dinamičnog grada, a da je misija pozicioniranje Beograda kao savremene evropske metropole, privrednog, obrazovnog, turističkog i kulturnog centra ovog dela Evrope.

Strateški ciljevi su konkurentna privreda bazirana na znanju, da se dostigne stopa zaposlenosti od 65 odsto, da prosečna stopa BDP bude četiri odsto na godišnjem nivou, a godišnja stopa rasta investicija 5,5 odsto.

U planu je navedeno i da se poveća udeo pešaka i biciklista u saobraćaju za dva do pet odsto, da se uradi 100 kilometara novih staza, da 90 odsto korisnika bude pokriveno vodovodnom mrežom, 80 do 90 odsto kanalizacijom, da se 10 odsto otpadnih vode prečišćava, da se poveća procenat reciklaže na 20 odsto.

U Starom dvoru je predstavljen i plan razvoja 18 gradskih preduzeća, a gradonačelnik Beograda kaže da je važno da se zna šta će se u narednom periodu raditi, ali i da se na taj način kontroliše menadžment preduzeća, te oni koji ne ispune zacrtane ciljeve biće smenjeni.

Govoreći o centru "Sava" i GSP-u, Mali je rekao da su to jedina gradska preduzeća koja ne posluju pozitivno, da tender za strateškog partnera za centar "Sava" nije uspeo, da će grad finansirati deo rekonstrukcije koji se odnosi na grejanje, kao i da će finansirati izradu projekta same rekonstrukcije.

Najavio je da će rešenje za oba preduzeća biti pronađeno do kraja godine, kao i da se pitanjem GSP-a bavi konsultantska kuća koju finansira EBRD.

Porodiljama po 10.000 dinara od 1. jula

Rebalansom budžeta koji je danas usvojen na sednici Gradskog veća, a koji će se pred odbornicima grada naći sledećeg četvrtka, predviđeno je da od 1. jula svaka porodilja u gradu dobije jednokratnu pomoć od 10.000 dinara.

Gradonačelnik Siniša Mali kaže da je rebalans urađen jer je utvrđeno da u budžetu ima tri milijarde dinara više novca nego što je planirano.

"Taj novac dolazi od povećanog poreza na dohodak građana, drugi izvor od 726 miliona dinara je rezultat pregovora sa EBRD, gde smo smanjili kamatnu stopu starih dugova sa 3,2 odsto na dva odsto", rekao je gradonačelnik novinarima.

Mali kaže da će od tog novca biti urađena dva nova kluba za najstarije sugrađane na Vračaru i u Rakovici, dva nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju u Ovči i u Sopotu, a da 1,3 milijarde dinara ide u obrazovanje i dečju zaštitu. 

"Polovina novca je za refundiranje troškova boravka mališana u privatnim vrtićima, što je veoma važno jer pokazuje da smo posvećeni tom projektu i programu. Više od 500 miliona dinara biće utrošen za sređivanje osnovnih i srednjih škola", rekao je gradonačelnik.

Rebalansom je za kulturu izdvojeno 72 miliona dinara za sve gradske manifestacije - Bemusa, Belefa, festival bajki koji se po prvi put održava u septembru.

"Imaćemo dodatne subvencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i 30 miliona dinara samo za poljoprivredu", rekao je on.

Oko 508 miliona dinara predviđeno je za asfaltiranje nekategorisanih puteva, a izdvojen je novac i za nabavku vozila za Hitne pomoći pre svega za bubrežne bolesnike, ali i 15 miliona dinara za ambroziju, kao i za Crveni krst.

"Ovakav rezultat dala je politika štednje, investicija, povećanja zaposlenosti. Čim rebalans bude usvojen na sednici Skupštine grada, ide na realizaciju", zaključio je Mali.