Dnevnik sa titlom od neprocenjivog značaja za gluve i nagluve

Prvi titlovani Dnevnik, članovi Udruženja gluvih i nagluvih u Kragujevcu pozdravili su podignutim rukama, što na znakovnom jeziku predstavlja aplauz. Program prilagođen njihovim potrebama mnogo im znači. Po završetku najgledanije informativne emisije u Srbiji ostali su da prokomentarišu najvažnije vesti koje su videli.

Predrag Ćosić ima 73 godine i, kako kaže, malo je iznenađen. "Hvala RTS-u što je otvorio ovo novo poglavlje", poručuje Ćosić.

I ostali članovi udrženja gluvih i nagluvih u Kragujevcu ne kriju zadovoljstvo. Penzionerka Milica Petuhov kaže da ne mora više da moli ljude koji čuju da joj prepričaju najvažnije vesti iz zemlje i sveta. Sada može sama da gleda i pročita najnovije informacije.

I Fatima Čorbić uvek je morala da pita druge o čemu se govori u Dvevniku, tako da joj je titl olakšao i ulepšao život.

Biljana Milanović se nada da će biti titlovano još mnogo sadržaja. Zanimaju je, kaže, emisije o zdravstvu, kuvanju, i to bi volela da vidi.

Softver za titlovanje realizovan je zahvaljujući donaciji UNDP-a, programa Ujedinjenih nacija za razvoj. Procene su da u Srbiji živi oko 100.000 gluvih i nagluvih osoba i ovo je veliki iskorak u njihovoj inkluziji.

Suzana Maslać Matović, predsednica Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ocenjuje da se te osobe prvi put osećaju ravnopravno sa ostalim građanima.

"Savez gluvih i nagluvih Srbije, u saradnji sa RTS-om uradio je veliki korak. Ovo je istorijski dan za sve nas jer je zvanično počelo titlovanje najvažnije informativne emisije. Drago mi je zbog mladih koji će sada imati pristup informacijama kakav imaju i gluvi u svetu", rekla je Suzana Maslać Matović.

Brojne su emisije koje naša kuća emituje na znakovnom jeziku, titlovane su i novije domaće serije, tu su i specijalizovane emisije posvećene osobama sa invaliditetom. Osobe oštećenog sluha priželjuju još novih sadržaja iz svih sfera života, a RTS nastoji da svoje programe prilagodi što širem auditorijumu.