Sezonski poslovi, radnici uglavnom bez ugovora

Letnja sezona ugostiteljima donosi bolju zaradu. Nezaposlenima mogućnost da se zaposle, makar i privremeno. Posao preko omladinske zadruge ili agencije donosi od 150 do 250 dinara po satu. Uz to i plaćene poreze i doprinose.

"Poslovi u hotelima, restoranima, picerijama i veliki broj ljudi se traži za pomoćne poslove u toj oblasti. Ono što je povećanje poslova u odnosu na prethodnih nekoliko godina to su poslovi u kol centrima", navodi Breda Milić iz Omladinske zadruge "Bulevar".

Radnici u voćnjacima i na njivama uglavnom se angažuju bez posrednika. Kod istog proizvođača zadržavaju se nekoliko dana, a dnevno u proseku zarade 1.500 dinara.

Navode da je naporno, da rade svakog dana ali da se može i zaraditi tokom sezone.

Jedino na zaradu i mogu da računaju. Zbog komplikovane procedure prijave i odjave, sezonci u poljoprivredi još su u sivoj zoni.

Bolji položaj mogao bi da im obezbedi Zakon o sezonskom radu. Iako najavljen za ovu godinu, još nije usvojen. Prvobitna ideja bila je da kupovinom dnevnih vaučera poslodavci plaćaju doprinose.

Umesto vaučera, planira se elektronska prijava sezonskih radnika.

"Podrazumeva da će poljoprivredni proizvođač da pozove telefonom kol centar ili će preko ineterneta da pošalje prijavu. Na kraju meseca će da im se obračuna u PIO fondu koliko treba da plate poreza i doprinosa", objašnjava Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Novi zakon trebalo bi i da ih osigura od povreda. A one su u poljoprovredi češće nego na građevini. Ipak, ni sezoncima koji ga budu dočekali, zakon nije garancija da će biti prijavljeni.