"Zaštita ćirilice i jezika važni za kulturološki opstanak društva"

Nacrt Strategije razvoja kulture, o kome se mesecima govorilo, odnedavno je dostupan široj javnosti, a uskoro bi, kako se najavljuje, o tom dokumentu trebalo da bude otvorena javna rasprava, u više gradova u Srbiji. Ipak, i pre te rasprave, jedno od pitanja koje je privuklo veliku pažnju jeste tretman jezika i pisma. 

U Strategiji se na dva mesta govori o srpskom jeziku i ćirilici. Najavljuje se i formiranje posebnog tela – Saveta za srpski jezik. Zašto je ćirilici i srpskom jeziku potreban "specijalan tretman"?  

Mi ne mislimo da postoje neke teorije zavere niti da ćirilici neko radi o glavi, da se šaljivo izrazim, istorijski duh vremena je takav. Engleski jezik, čiji je izraz latiničko pismo, jeste u opticaju savremene komunikacije i logično je da latinica postaje pismo prvog spontanog izbora u, za nas, prevelikom broju slučajeva i to je posledica ovog trenutka.

Ono što mi pokušavamo da radimo nije guranje latinice sa strane, nije dezavuisanje latinice, nego samo pokušaj da se napravi jedan razuman otpor jednoj globalizaciji koja u svojim aspektima ima i pozitivne i negativne strane. Pitanje jezika i pisma je jedno od osnovnih pitanja identiteta i kulturnog jezgra jednog naroda, toga smo svi svesni i to nije samo pitanje definicije, zato smo mi pokušali da ga označimo kao bitno pitanje, da ga artikulišemo. 

Predviđaju se posebne mere – od poreskih olakšica za firme koje bi imale ćirilički logo, do nekih obavezujućih mera, kao što je za komercijalne televizije obavezno titlovanje ćirilicom bar 50 odsto filmova. Kako planirate da to sprovedete? 

Smatramo da je neophodno nizom mera ohrabrivati u javnom saobraćaju, ispisima na radnjama, u deklaracijama i dalje ćirilicu kao veliki izraz naše baštine i jednu od stvari na koju imamo razloga da budemo ponosni jer je to funkcionalno pismo na koje treba da budemo ponosni. Ako je pitanje jezika i pisma bitno, onda je jasno i da to mora da ima svoj refleks i u normama i u standardima i kada je u pitanju emitovanje programa stanica koje imaju nacionalnu frekvenciju. 

Ali jasno je da ministarstvo sad ne može da propiše da se obavezno koristi ćirilica i da vam je u tome neophodna i šira podrška. Na čiju podršku računate?  

Pre nego se uđe u javnu raspravu mi moramo kao društvo da zauzmemo stanovište da li su pitanja zaštite ćirilice i jezika bitna pitanja za kulturološki opstanak društva i naroda. Mi mislimo da jesu. I ako se društvo složi o tome, onda je pitanje realizacije zaštite tehničko pitanje. Naravno, nikakvo ministarstvo ni državni organi ne mogu da budu jedini normativni organi, niti da sprovode nekakvu kaznenu politiku. 

Neizbežno pitanje ovih dana, imajući u vidu i izbor predsednika vlade i rekonstrukciju vlade o kojoj se govori u medijima: očekujete li da ćete Vi biti ministar kulture i u vreme kada ova strategija bude predstavljana narodnim poslanicima? 

Ne bih da spekulišem o pitanjima koja nisu iz moje nadležnosti, u političkom se životu dešavaju promene, ali posao i mene i mojih kolega je da dok smo u poziciji radimo najbolje koliko možemo i da nastojimo da se efekti našeg rada i vide i da srpska kultura u nekom svom segmentu ostvari napredak. A kad je reč o vršenju funkcija, to je sve podložno promenama, videćemo, ne bih prejudicirao dalji razvoj događaja.