Šta je doneo zakon o suđenju u razumnom roku

Ukoliko građanin smatra da postupak pred tužilaštvom ili sudom traje predugo, može da podnese prigovor predsedniku suda, koji najkasnije za dva meseca mora da odluči.

Prigovor može da odbaci bez ikakvog upoznavanja sa slučajem ako je nepotpun ili očigledno neosnovan. U suprotnom, od sudije ili javnog tužioca traži da se izjasni zašto postupak traje toliko dugo i da predloži rok u kome može da se okonča. Ukoliko posle toga utvrdi da je građaninu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku nalaže mere za ubrzavanje postupka.

"Međutim, ako predsednik suda donese odluku kojom odbija vaš prigovor, smatrajući da on nije osnovan jer sudija koji sudi po njegovom mišljenju ne povređuje vaše pravo na suđenje u razumnom roku, vi protiv takve odluke imate pravo žalbe", kaže advokat Aleksandar Radivojević.

Praksa pokazuje da se prigovori brzo rešavaju, ali ne baš često u korist građana.

"Predsednici sudova ne donose lako odluku kojom utvrđuju da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku", dodaje Radivojević.

Čak i kada se utvrdi da je nekome povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ne mora da znači da će se u praksi bilo šta promeniti. To je iskustvo i čoveka koji je pravdu na papiru dobio pre gotovo 20 godina, a još čeka na izvršenje te sudske presude.

"Dakle, 1995, 1996. godine nije bio isplaćen lični dohodak od strane poslodavca koje je bilo državno preduzeće, presuda je doneta 1998. godine i tada postala izvršna. Prigovor je po novom Zakonu podnet 2016. godine, u roku od 15 dana predsednik suda je usvojio prigovor i utvrdio povredu prava. Danas posle godinu dana od usvajanja prigovara još uvek nije isplaćen lični dohodak", rekla je Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom.

Iako smatra da je još rano govoriti o efektima Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, predsednik Vrhovnog kasacionog suda priznaje da bi se do presuda i izvršenja moglo brže stizati.

"Nije praksa dobra, još uvek nam izvršenja dugo traju tako da trenutno imamo negde oko milion starih predmeta, mada tu je opet veliki broj onih kako mi to kažemo komunalnih predmeta", rekao je Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Navodi da su postupci pred pravosudnim organima ranijih godina u proseku trajali oko 400 dana, dok se u 2016. taj broj spustio na 253 dana. Izuzetak je Upravni sud, u kome, navodi, postupci traju više od 500 dana zbog, kako ocenjuje, ogromnog broja predmeta i nedovoljnog broja sudija.

Građani koji dokažu da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku mogu da tuže državu tražeći naknadu imovinske štete ili novčano obeštećenje, koje se kreće od 300 do 3 000 evra.

U Državnom pravobranilaštvu RTS saznaje da je podneto 55 tužbi za novčano obeštećenje. Od 871 predloga građana za vansudsko poravnanje, kažu, nisu sklopili nijedan sporazum.