Opštine između popisa imovine i kazne

Imovinu je do sada popisalo i direkciji prijavilo svega 15 odsto opština i gradova u Srbiji. Čak 50 odsto njih nisu ni započeli popis, upozoravaju iz Direkcije za imovinu. Međutim, ima svetlih primera, Kikinda je skoro završila celokupan posao.

"Mi smo evindentirali 95 odsto što zgrada, što zemljišta i drugih objekata kao javnu svojinu grada Kikinde, mada je ostao vrlo mali broj objekata koje nismo preveli u javnu svojinu grada zato što ih je teško pronaći u katastru nepokretnosti jer se ne nalaze ni u jednom listu nepokretnosti. U narednom periodu i te nepokretnosti ćemo pronaći i preneti u javnu svojinu", kaže Ljuban Sredić, načelnik Gradske uprave Kikinda.

U republičkoj Direkciji za imovinu najavljuju izmene Zakona o javnoj svojini, koje će predvideti i sankcije za one koji ne upišu imovinu u katastar nepokretnosti, a potom u elektronski registar Direkcije. Kazna neće biti oduzimanje imovine, ali će njome raspolagati država, dok službenici koji ne urade popis na vreme, mogu biti novčano kažnjeni.

"Uspešnost procesa registracije državne imovine zavisi, pre svega, i od ažurnosti ljudi koji su zaposleni u lokanim samoupravama da blagovremeno dostaljaju informacije u jednistveni registar koji vodi Direkcija", kaže Jovan Vorkapić, direktor Direkcije za imovinu.

Popis je jedna od prventivnih mera zastite državne imovine za koju se u postupku restitucije ispostavilo da je ima i više nego što se pretpostavljalo, kažu u Mreži za restituciju. Napominju da je neophodno da se javna svojina popiše i zaštiti.

"Zaštita dalje podrazumeva odgovorno gazdovnje odgovorno upravljanje najvefikasnije i najbolje privatizaciju kroz restituciju ali i neke druge vidove privatizacije nakon što se okonča restitucija", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Uspostavljanjem centralnog Registra nepokretnosti u javnoj svojini, gde je sva imovina popisana na jednom mestu, Vlada Srbije i lokalne samouprave imaće na raspolaganju sve validne podatke koji će biti od značaja za mnoge projekte.