Srbija – zemlja sa viškom istorije privlači turiste

Srbija ima izuzetno arheološko blago koje bi godišnje moglo da privuče čak 300.000 stranih turista, uveren je Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Za arheološke iskopine najveće interesovanje pokazuju turisti iz Nemačke, Italije, Kine, Japana, Južne Koreje i Latinske Amerike. To su visokoplatežni gosti od kojih bi koristi imala cela zemlja, a da bi obišli sve značajne arheološke lokalitete, u Srbiji bi se zadržavali od sedam do 10 dana.

Srbija je zemlja sa viškom istorije, voli da kaže Miomir Korać. Naš je zadatak da to svoje bogatstvo na najboji način predstavimo turistima i osmislimo interesantne turističke ture.

"Na našoj teritoriji rođeno je 18 rimskih imperatora, kad govorimo o Rimskom periodu. To nema ni Italija, to je četvrtina svih rimskih imperatora. Ne zaboravimo Lepenski vir je nastao kod nas pre 10.000 godina, imali smo jednu tako sjajnu civilizaciju, pa i srednji vek, vidite kako to sve može da se iskoristi za jedan taj potencijal", kaže direktor Arheološkog instituta SANU Miomir Korać.

Smatra se da je za kvalitetnu arheološku turističku turu potrebno imati tri lokaliteta. Mi ih imamo mnogo više.

"Po infrastrukturnoj uređenosti, načinu interpretacije sa najsavremenijom tehnologijom i po svojoj kulturološkoj vrednosti, naši arheološki lokaliteti, pre svega Feliks Romulijana, potom Sirmijum, Singidunum, Viminacijum, Medijana, Justijana prima su rame uz rame sa onima koji su u svetu brendirani. Pre svega zahvaljujući činjenici da su veliki novci uloženi u arheološka istraživanja, u konzervaciju i prezentaciju svuda po svetu, naročito na inostranim sajmovima", kaže arheolog, bivši direktor Feliks Romulijane Bora Diomitrijević.

Strani turisti veoma poštuju rimsko kulturno nasleđe, i oni koji na teritoriji svoje države imaju ostatke tog moćnog carstva, ali i prekomorski gosti.

Arheolog i turistički vodič Milena Vasiljević kaže da je interesantno to da se svi iznenade kad čuju da smo bili u okviru Rimskog carstva.

"Ono što je interesantno da se oni vrlo često iznenade da smo mi uopšte bili u okviru Rimskog carstva, bez obzira što se Rimsko carstvo prostiralo od Velike Britanije do Mesopotamije. Nekako, oni ne uspevaju da povežu Srbiju sa svim tim i onda se prijatno iznenade kad dođu kod nas", dodaje Vasiljevićeva.

Za širu popularizaciju arheoloških lokaliteta, veoma je važno da oni budu pod zaštitom Uneska. Mnogi turisti, pre svega prekookeanski, kada dođu u naš deo Evrope, obilaze upravo one objekte koji su pod zaštitom Uneska.

Od arheoloških lokaliteta samo je Feliks Romulijana na toj listi, a moglo bi da ih bude više da smo ažurniji i dosledniji u apliciranju. U srtučnim krugovima veruju da će se u roku od dve godine na Uneskovoj listi naći Caričin grad i Rimski limes.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.