Koliki je put od informacije do znanja?

Govoreći o medijskoj pismenosti i medijskim strategijama, glavni urednik i direktor izdavačke kuće "Klio" Zoran Hamović rekao je da sve strategije imaju ambiciozan početak, ali da je najveći broj njih u fioci jer jedan mandat omogućava da se napravi jedna strategija. Onda kada strategija treba da se sprovodi, dođu novi ljudi i sve počne ispočetka.

"Svi govore o strategiji, ali niko ozbiljno o tome ne misli", kaže Hamović i postavlja pitanje sprovodivosti strategije.

Ističe da je najvažnija usmerenost ka dobrim ciljevima i dodaje da je u učenju najvažnija stvar "da nam se omogući da grešimo, vežbamo i stičemo iskustvo".

"Ako to oplemenimo i tuđim iskustvima, onda smo napravili pun pogodak", poručuje Hamović. 

Prema njegovim rečima, to je mnogo bitnije od ambicioznih planova. Međutim, kako kaže, svaki plan je bolji nego da plana nema. Hamović navodi da je plan neki orijentir i da uvek postoji neko istorijsko opravdanje zašto nije sproveden, a da analitičari kasnije to mogu da isprave.

Edicija "Multimedija" izdavačke kuće "Klio" postoji već dve decenije, a Hamović kaže da su se sve to vreme bavili oblikovanjem i transferom neophodnih znanja. Ta kuća je predložila i deklaraciju o medijskoj pismenosti.

Hamović je dodao da je svaki dan sve više onih koji odbijaju da budu obrazovani, a razlog je snažan utisak kod mladih da je sve dostupno.

"Uvek se kaže: ja to znam jer mogu do toga lako da dođem, a ključno je mesto između informacija i znanja", istako je Hamović.

Kako je rekao, zbog opterećenosti informacijama imamo utisak da nešto znamo, a u stvari ne znamo i nevladanje činjenicama nas dovodi u zablude i nesporazume. Dodao je da se stalno govori o tome kako ljudi moraju imati kritičko mišljenje, ali prvo moraju imati znanje.

Hamović kaže da je veliki broj onih koji rade u medijima a ne znaju šta rade i lišeni su znanja i potrebe da znaju.

"To je ono što je rak-rana društva, a o tome se malo govori", kaže Hamović i dodaje da je cilj deklaracije da se utiče makar na deo aktivnijeg građanstva koje je uljuljkano društvenim okolnostima.

Od nastavnika se očekuje da budu digitalno i medijski pismeni 

Analitičar obrazovne politike i obrazovni tehnolog u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Danijela Šćepanović kaže da u okviru obrazovanja postoje sadržaji koji se odnose na medijsku pismenost. Dodaje i da je Nacionalni prosvetni savet usvojio 2013. godine smernice koje se u jednom delu bave medijskom pismenošću kao delom nove pismenosti.

Danijela Šćepanović kaže da se sistemu obrazovanja prilazi kao kompleksnoj temi i da se od svakog nastavnika očekuje da bude digitalno kompetentan i medijski pismen.

Kaže da su smernice deo "meke obrazovne politike", da to nije zakon, već da se samo pružaju preporuke svim akterima u sistemu obrazovanja da unaprede ono na čemu već rade.

"U tom procesu došli smo do saznanja da bi nam bila značajna izrada okvira digitalne kompetentnosti nastavnika", rekla je Šćepanovićeva i istakla da je ove godine okvir objavljen i da sadrži osam kompetencija sa potkompetencijama.

"Nivo digitalne kompetentnosti učenika zavisi od nivoa nastavnika", ističe Šćepanovićeva i napominje da je takođe reč o instrumentu meke politike koji poziva na odgovornost svakog nastavnika.

Poručuje da je nastavnicima na raspolaganju više od 150 programa koji se bave medijskom pismenošću i unapređenjem digitalnih kompetencija. Istakla je skup "Nove tehnologije u obrazovanju" koji je ove godine okupio oko 5.500 nastavnika, a bilo je oko 160 predavanja.

Profesor na FDU Mirko Stojković kaže da, kada je reč o medijskom opismenjavanju, postoje dva pristupa. Jedan kaže da postoji minimum onoga što bi svaki profesor trebalo da ima u svom znanju, a prema drugom pojedinac mora da postane svestan konteksta da bi mogao da prati oblast koja brzo napreduje.

Stojković kaže da je nemoguće koncentrisati se npr. na neki program u periodu od šest meseci jer je verovatno da će on za to vreme da zastari. Ipak, kaže da je potrebno da se u prvi plan istaknu određeni ciljevi i principi.

Govoreći o TV serijalu "U mreži", čiji je scenarista i režiser, Stojković kaže da bi široj publici trebalo da bude predstavljeno ono čime se mali broj ljudi bavi. Navodi da je to deo projekta koji bi trebalo da omogući ljudima da više saznaju, da dođu na sajt "Šer fondacije" i pogledaju sve materijale.

"Mi sada školujemo one koji mogu da postanu mediji. Mlade ljude koji mogu da imaju svoj Jutjub kanal, Instagram i druge kanale komunikacije", navodi Stojković i dodaje da je reč o generaciji koja intuitivno razume "medije koje mi moramo da promišljamo".

Ipak, poručuje da je važno da oni na fakultetu dobiju jednu širu svest koja nema veze sa tehnologijom nego sa onim stvarima iz prošlosti koje su dublje u korenu onoga što se danas radi.

"Da se podsetimo da je sve o čemu pričamo samo sredstvo, interesantne alatke koje mogu da budu korisne ako se koriste na pravi način, a ako ne, onda mogu da naprave štetu", poručuje Stojković.

"Šer fondacija" je predstavila godišnji monitoring izveštaj o stanju digitalnih prava i sloboda za 2016. godinu i dokumentarnu TV seriju "U mreži".