Okupila se "braća po padobranu" iz 14 zemalja

Prvi skok zajedno, imali su 1976. godine u Nišu, kao pripadnici 63. padobranske brigade. Danas, posle više od četiri decenije, padobran ih je opet spojio.

"Inače mi smo svi ovde dobri drugovi koji se okupimo, ali kada se sretnete sa drugom sa kojim ste delili hranu, krevet to je fantastično. Gledam ove ljude koji svi imaju preko 60 godina, moji ispisnici kao deca su stvarno, svi se raduju tome", kaže Hranislav Radenković iz Trstenika.

Slovenac Bojan Brgnat i posle vojske nastavio je sa padobranstvom. Iza sebe ima 1.800 skokova.

"Bio je to lep život. Mladi puni kondicije, ništa nam nije bilo teško. Padobranstvo smo voleli. Stekli prijatelje, još danas imamo veze", kaže Brgnat.

Na tradicionalni "Balkanski skok prijateljstva", sleteli su veterani iz 14 zemalja. Svako u svojoj opremi.

"Ovde se okupljaju ljudi koji su služili zajedno sa decenijom razlike i nama nije bitno ni koje su boje kože, nacije, rase. Jer mi smo svi gore jednaki i mi smo svi braća po padobranu. Sve nas veže visina", kaže veteran 63. padobranske brigade Saša Dukić.

A za balkanske prijateljske visine, ovih dana, spakovano je na stotine padobrana. Za padobranca važi – vedro nebo, meko prizemljenje. Za pakera – bez pitanja dok pakuje padobran.

"Najbitniji su konopci i komande. Jer od toga zavisi 80 posto otvaranja", kaže paker Dragoslav Nikolić.

Prvi put u Srbiji i ruski general vazdušno-desantnih vojski.

"Padobranstvo je bolest od koje jednom kad se oboli nema izlečenja. Ja skačem već 35 godina sa istim žarom, i 35 godina bolujem od te bolesti", kaže general-major Nikolaj Aleksandrovič Beljajev.

Misija ovog skupa jeste da se okupe veterani, nekadašnji klasići, ali i svi ljubitelji i visina. Ali i još jedna. Zaraziti virusom, kako kažu, što više ljubitelja adrenalina.

Tako je "Balkanski skok prijateljstva", u avionu napravio mesta i za tandem skokove.