Neredovna isplata alimentacije najveći problem samohranih roditelja

Iza sebe ima dva braka i dva potpuno različita iskustva. Tatjana Stojanović, kaže, da je s prvim suprugom nakon razvoda ostala u dobrim odnosima i da on ispunjava svoje roditeljske dužnosti. Za razliku od njega, drugi bivši muž, tvrdi, ne brine dovoljno o njihovom sinu i izbegava redovno plaćanje alimentacije.

"Šta je uradio da bi to izbegao? Dao je otkaz, recimo, na poslu. Privatnu pogrebnu firmu je prijavio kao dodatnu delatnost da bi izbegao plaćanje poreza i plaćanje alimentacije. On ima nekretninu na sebe, jedno ili dva vozila", kaže samohrana majka Tatjana Stojanović.

Neki čak prebacuju imovinu na druge ne bi li im sud odredio što manji iznos alimentacije. Udruženje samohranih roditelja bilo je uporno i posle 10 godina borbe uspelo je da dokaže pravo imovinsko stanje jednog roditelja, te je svom detetu morao da isplati sav novac za koji ga je uskratio.

Međutim, svaki treći razvedeni roditelj ne plaća alimentaciju, iako mu je sud to naložio, pokazuje zvanična statistika. Problem su i oni koji je plaćaju neredovno.

"Ima mnogo tužilaca, koji daju podršku tim neplatišama, jer se pojavio instrument odloženog gonjenja, pa ako platiš u ne znam koliko rata nećemo da te ganjamo. Jel' mi decu možemo da hranimo na rate, ne možemo, dete traži i doručak i ručak i večeru svakog dana", kaže Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.

Šta država preduzima da reši dobro poznati problem sa alimentacijama, u Ministarstvu zaduženom za socijalna pitanja ne odgovaraju. A o drugim pitanjima dobili smo pisani odgovor.

"Samohrani roditelji mogu pod povoljnijim uslovima da ostvare pravo na dečji dodatak, iznos dečjeg dodatka za njih veći je za 30 odsto od iznosa koji pripada roditeljima koji nemaju taj status", navodi se u odgovoru.

Jednoroditeljske porodice, ukoliko ispune uslove, mogu da ostvare pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć i roditeljski dodatak za novorođeno dete.

Pojedini predstavnici samohranih roditelja smatraju da bi novčana pomoć države trebalo da bude veća i pristupačnija, a još važnije je, kažu, da završava u pravim rukama, a ne kod dobro stojećih koji se predstavljaju kao socijalno ugroženi.

Istraživanje pokazuje da je pored materijalne podrške, samohranim roditeljima neophodno veće razumevanje društva i poslodavaca.

"Diskriminacija ove populacije se dešava upravo na radnom mestu gde ovi roditelji nemaju mogućnost ili imaju manje mogućnosti da odsustvuju s posla zarad roditeljske nege, zapravo su pod velikim pristiskom da organizuju svakodnevni život", kaže Dragan Stanojević iz Instituta za sociloška istraživanja.

U Srbiji se ne zna tačan broj samohranih roditelja, a ne postoji ni jedinstvena definicija tog pojma, već se ona razlikuje od propisa do propisa.