Jedini đak u školi

Školi u selu Mesić još nije odzvonilo - iako ima samo jednog đaka. Pravila su ista kao i kad je učionica puna. U dnevniku koji se završava na broju jedan - upisuju se svi izostanci. Andrea Ivan ih, međutim, od početka godine nije imala.

"Volim da idem u školu, blizu mi je, navikla sam da budem sama u razredu", kaže Andrea i dodaje da joj je omiljeni predmet matematika.

Učenje ponekad nije jedina obaveza. Kada je hladno dan u ovoj učionici počinje loženjem peći. To učiteljici nije teško imajući u vidu da prvi put radi posao u struci.

"Mislim da će da ima više znanja pošto radim jedino sa njom da će joj od petog razreda biti lakše za dalje, ali mislim da joj pada teško što nema drugare s kim da se igra. Za vreme odmora ja se igram s njom, za fizičko radimo zajedno, što treba grupno radimo ja i ona", kaže učiteljica Elene Bou.

Prva škola u Mesiću osnovana je pre 200 godina. U ovoj zgradi postoji već 120, i sve vreme radila je bez prekida. Do pre dve godine kada je nijedan učenik nije upisao. Prošlog septembra, svoja vrata otvorila je za malu Andreu.

Osim ovog, škola "Olga Petrov Radišić" iz Vršca ima još tri isturena odeljenja sa ukupno 23 đaka.

"Četiri godine biti sam sa učiteljicom, ne znam koliko je to zabavno za dete i koliko to može da pomogne u razvoju ličosti, nekih ambicija, upoređivanju sa drugim učenicima kakvi god bili. Tek upoređujući se sa nekim, možeš da znaš gde je tvoje mesto", kaže Jonel Buga, direktor osnovne škole "Olga Petrov Radišić" u Vršcu.

Nisu samo seoske učionice sve praznije. U ovoj vršačkoj školi za 15 godina broj učenika se prepolovio - sa 900 na 450.