Aprilski sneg opominje: tek svaki deseti poljoprivrednik osigurao rod

Tomislav Prelić iz čačanskog kraja obrađuje osamnaest hektara zemlje. I 2014. i 2016. godine poplave su mu nanele veliku štetu. Ni posle toga se ne odlučuje da osigura njive.

"Na selu se to mnogo loše pokazalo, izgleda nesigurno, ne smemo da uđemo u to", kaže Prelić.

Ni Prelićeve komšije nemaju poverenja u osiguravajuća društva.

"Oni sada izlaze na lice mesta i gledaju gde je kuća, da li je blizu vode, i neće da je osiguraju ni od poplava ni od snega, samo od grada, i onda ti daju nešto malo", kaže Đorđe Gačević.

"Visoke su te premije, a kada se procenjuje, obično oni procene na dosta manje. Da bi mi to osigurali potrebni su veliki izdaci koje naš seljak u ovo vreme sigurno nije spreman da izdvoji", kaže Marko Jovanović, poljoprivrednik.

Aprilski sneg iznenadio je i voćare u Arljiskom kraju.

"Uglavnom ljudi osiguravaju rod od grada, od snega niko nije praktikovao. Sad kažu da neke osiguravajuće kuće osiguravaju od snega, to su velike premije, mnogo košta to osiguranje, tako da od snega niko nije osigurao", kaže Tomislav Prelić.

Iako se voćari žale da su kriterijumi pooštreni, veći proizvođači više ne rizikuju. U sezonu ne ulaze bez osiguranja.

Vlade Nikolić otišao je korak dalje. Za malinjak i kupinjak pored osnovnog osiguranja ima i dopunsko, od mraza i snega. Premija nije jeftina, devet procenata očekivane dobiti od ovogodišnjeg roda. Kako država subvencioniše voćare za osiguranje sa 40 procenata, Nikolić je iz svog džepa platio 220 hiljada dinara.

"Da li ćemo biti zadovoljni, to ću vam reći za sedam dana. Stopa osiguranja nije bila mala, ali da li će se isplatiti i kako će biti to ću vam reći za sedam dana, dok procenitelji dođu i porcene naše zasade", kaže Vlade Nikolić, predsednik udruženja proizvođača maline "Crveno zlato" iz Kosjerića.

Tek svaki deseti poljoprivrednik osigura zasade. Premija za zaštitu od osnovnih rizika prosečno košta 2.000 dinara po hektaru.

"Dopunski rizici vrlo retko se osiguravaju, ili se polisa za njih potpisuje upravo manje-više i zbog što ni naši prodavci nemaju dovoljno informacija i ne uspeju da objasne osiguraniku šta znači dopunski rizik. Dopunski rizik je poplava, rani mraz, kasni mraz, eventualno manji prinos nego što je planiran, sve su to dopunski rizici koji mogu vrlo kvalitetno i efikasno da se osiguraju naši poljoprivrednici", kaže  Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Da su njive, pašnjaci i voćnjaci bolje osigurani, i država bi manje intervenisala.

"Mi ćemo raditi jednu kampanju u narednim danima, narednom periodu kako bi se što više ljudi opredelilo za taj sistem. Menjamo i pravilnik kako bismo afirmisali tu metodu zaštite. Mi ćemo i fizički sa protivgradnim raketama da zaštitimo prostor kako ne bismo imali nove vrste elementarnih nepogoda", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U resornom Ministarstvu kažu da imaju plan kako da različite vrste voćarskih kultura brzo oporave. Krenuće za sedam dana, pošto procene koliku su štetu napravili prolećni sneg i mraz.