Mešovita komisija razmatrala odnos Stepinca prema SPC

Ta komisija Hrvatske biskupske konferencije i Srpske Pravoslavne Crkve treba da rasvetli ulogu i odgovornost kardinala Stepinca tokom i nakon Drugog svetskog rata, a na osnovu njenih zaključaka Vatikan bi trebalo da se odluči da li da ga proglasi svecem.

Sastanak mešovite komisije, četvrti po redu, održan je u Biskupskom dvoru u Požegi 20. i 21. aprila, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Hrvatske biskupske konferencije.

Sastankom je, u ime Svete Stolice, predsedavao Bernardo Ardura, predsednik Papskog odbora za istorijske znanosti.

U svojstvu predstavnika Hrvatske biskupske konferencije učestvovali su zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, mostarsko-duvanjski biskup Ratko Perić, požeški biskup Antun Škvorčević, naučni savetnici sa Hrvatskog instituta za istoriju Jure Krišto i Mario Jareb.

Kao predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve učestovali su mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije Perić, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, episkop bački Irinej Bulović, episkop slavonski Jovan Ćulibrk. Ambasador Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri Unesko-u, bio je spriječen da učestvuje u radu sastanka.

Kao pozvani stručnjaci srpsko-pravoslavnog dela Komisije na sastanku su bili Radmila Radić, naučcna savetnica na Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu, Ljubodrag Dimić profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Milan Koljanin viši naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu.

Peti sastanak Mešovite komisije održaće se u Podgorici, 7. i 8. juna, na temu "Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960", navodi se u saopštenju.

Zbog suprotstavljenih stavova dveju crkava o liku i delu Stepinca, papa Franja je inicirao formiranje Mešovite komisije od predstavnika SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj, koja ima zadatak da ukrsti istorijske argumente i rasvetli ulogu i odgovornost Stepinca za zločine NDH tokom Drugog svetskog rata.

Time je praktično papa Franja zaustavio proces kanonizacije Stepinca, dok Komisija ne okonča dijalog.

Inače, članovi komisije obavezali su se na ćutanje i to se poštuje, pa u javnosti, osim da se komisija sastaje i da je dijalog u toku, nema drugih informacija.

Prvi sastanak Komisije održan je u Vatikanu jula prošle godine, predviđeno je da će njen rad trajati godinu dana, te da će u tom periodu biti održano šest sastanaka.

Prvi sastanak bio je konstitutivnog i orijentacionog karaktera, na kojem su postavljeni okviri, program i metode rada komisije.

Na drugom sastanku, oktobra prošle godine u Zagrebu, razmatrano je delovanje Stepinca u razdoblju do Drugog svetskog rata, to jest do 1941. godine.

Treći sastanak komisije održan je februara ove godine u Novom Sadu i na njemu je razmatran odnos Stepinca prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Šesti susret predviđen je da ponovo bude održan u Rimu, gde bi trebalo da se rezimiraju prethodni susreti i donesu odgovarajući zaključci i mišljenja.

Upravo od tih zaključaka zavisi da li će Vatikan proglasiti Stepinca svetim.