Srpski neimari u Sibiru grade na minus trideset

Nekada je Sibir bio poznat po kazamatima, ali su naftne bušotine taj deo Ruske Federacije pretvorile u ogromno gradilište. Vredni i spretni srpski neimari grade monumentalne moderne građevine, ali i objekte kojima se, kažu, učvršćuje duhovna veza dva naroda.

Diplomirani inženjer Petar Jevtić ističe da je zima izazov za svakog građevinca. "Ovde su uslovi jako surovi, što se tiče hladnoće, vetra i pritiska. Ljudi se navikavaju, radimo uglavnom na temperaturama do minus trideset", kaže Jevtić.

Trud se, kažu građevinci, isplati, ali se mora biti obazriv pri odabiru poslodavca. A i kada je sve potaman, većini najteže pada odvojen život. Međutim, ima i onih koji su pustili korenje u Rusiji.

Radojko Božić radi u Rusiji, dok su mu supruga i deca u Srbiji. Milijanu Đokoviću rad u Sibiru bio je privremeno rešenje, koje se, međutim, odužilo. Kod Duška Savića je drugačija situacija.

"Tu sam se oženio, tu mi se sin rodio, već je veliki. Ne razmišljam kuda ću dalje, znači ovde sam do penzije", ističe Duško.

Građevinski potencijal u Rusiji je veliki, pa mnogi poslodavci zbog deficita veštih građevinaca u Srbiji angažuju i neimare sa prostora bivše Jugoslavije.

"Nema te takozvane mržnje, već stvarno neke poslove sve više i više radimo, tako da uz pomoć njih uspevamo da napravimo neke veće kvadrate, nego što to možemo sami kao država Srbija", objašnjava generalni direktor LBK "Mićko Moskva" Radmilo Jevtović.

Zato bi država trebalo da se ozbiljnije pozabavi "zlatnom granom srpske privrede", jer građevinci na najbolji način predstavljaju domovinu, koja im je, kažu, ma gde bili, uvek u srcu.