Pronalasci iz Srbije, više za svet manje za nas

Iako je pronalazak tročlanog tima 2013. godine proglašen za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, to nije bilo dovoljno da zainteresuje domaće tržište. Ali je zato osvojio strance. Srpski inovatori svoj uređaj za merenje moždane aktivnosti, koji se koristi u istraživačke i medicinske svrhe, prodaju najviše istraživačkim institutima u Zapadnoj Evropi, Americi, Kanadi. Odskočna daska bilo im je, kažu, takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju.

"Dobili smo i od inovacionog fonda značajnu pomoć, mislim da je ukupan grant bio oko 90 i nešto hiljada evra, s tim što smo mi sufinansirali sa oko 20 procenata", kaže Bogdan Mijović, inovator.

Uređaj za testiranje upravljačkog softvera iz oblasti energetske elektronike, koji je 2009. proglašen za najbolju tehnološku inovaciju, svoje kupce takođe je našao na svetskom tržištu. U kompaniji koja je tada pobedila, a danas zapošljava oko 30 radnika, kažu da im je nagrada svakako značila.

"Nije sad neki iznos s kojim kompanija može da se razvija, to je samo 20 hiljada evra. Dobili smo i mentorsku podršku, zapravo koja se svela na obuku o preduzetništvu", kaže Mladen Dinić, inovator.

Od gotovo 7. 500 inovatora, koliko ih je u protekih 12 godina učestvovalo u takmičenju, država je finansijski pomogla njih oko 1 000, dajući im najmanje 25. 000 dinara, najviše 380.000 evra, kažu u resornom ministarstvu. Koliko para ima u nagradnom fondu za ovu godinu?

"Ceo budžet je 10,5 miliona dinara za takmičenje, od toga su nagrade 4,5 miliona, on nije povećan u odnosu na 2016, ali smo takmičenje unapredili jer smo se povezali sa Nacionalnim službom za zapošljavanje, Inovacionim fondom, Beogradskim sajmom, Privrednom komorom i još nekoliko organizacija i probaćemo da osnažimo takmičenje tako što će u budućnosti takmičari imati mnogo veći broj otvorenih vrata", navodi Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Pljušte ideje, ali ne i novac koji se izdvaja za nauku. Zato ne čudi što neki još čekaju da njihova inovacija i na tržištu ugleda svetlost dana.

"Mi smo u prethodnih 12 godina imali 12 pobednika i od tih 12 pobednika polovina još uvek pokušava da nađe to svoje mesto upravo iz razloga što je za realizaciju njihovih inovacija potrebno još dodatno istraživanje", kaže prof. dr Dragan Povrenović sa Tehnološko- metalurškog fakulteta u Beogradu.

Podršku nauci pruža i naša kuća koja već 13 godina izveštava o svim fazama takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju.

"Jačamo povezanost nauke, privrede i društva u celini, to je važno da putem te spone pokažemo svim građanima da od nauke i inovacija može da se živi", kaže Ilija Cerović, glavni i odgovorni urednik Obrazovno - naučnog programa RTS-a.

Stručnjaci pozivaju da se u nauku više investira i da, osim države, i privatni sektor pomogne tehnološke inovacije kako bismo bili naprednije društvo.