Podnet godišnji izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije

Kako je navedeno, broj tih predmeta je 1.715, što je za 18,92 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Rešenja kojim se odbija saglasnost za vršenje druge javne funkcije, odnosno obavljanje drugog posla povećana je za 43,24 odsto, a rešenja kojima se utvrđuje povreda Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su povećana za 38,98 odsto.

Ohrabruje činjenica, smatraju u Agenciji, da su funkcioneri u 96,77 odsto slučajeva postupili po meritornim odlukama i mišljenjima Agencije.

Takođe, Agencija je u postupku provere blagovremenosti, tačnosti i potpunosti podataka iz izveštaja o imovini i prihodima funkcionera i postupanja po predstavkama u 2016, podnela 35 izveštaja nadležnim tužilaštvima i drugim organima i 18 krivičnih prijava radi utvrđivanja postojanja korupcije u konkretnim slučajevima.

Kako je navedeno, taj broj predstavlja povećanje za 29,27 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Sedmogodišnje iskustvo koje je Agencija stekla primenom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti pokazalo je da je nastupilo vreme za nove i sveobuhvatne izmene postojećeg pravnog okvira u toj oblasti, stoji u saopštenju.

Isto tako, tim izmenama trebalo bi da se uvedu stroža pravila o odgovornosti funkcionera, ojača kontrolna uloga Agencije i uvedu neophodni mehanizmi za obezbeđivanje transparentnosti u pogledu finansiranja političkih aktivnosti i političkih subjekata.

Kako se ističe, posebnu ulogu i podršku radu Agencije treba da pruži Narodna skupština, pre svega, kroz razmatranje godišnjih izveštaja o radu Agencije i izveštaja o nadzoru nad primenom strateških dokumenata za borbu protiv korupcije.

"Ne ohrabruje činjenica da Narodna skupština dve godine zaredom ove izveštaje nije razmatrala u plenumu, čime je, u znatnoj meri, izostala kontrola nad postupanjem izvršne vlasti u sprovođenju javnih politika iz oblasti borbe protiv korupcije", navodi se u saopštenju.