Diković položio venac na spomen-obeležje u Raški

U delegaciji su bili i komandant 2. brigade Kopnene vojske pukovnik Željko Kuzmanović i komandant 21. pešadijskog bataljona potpukovnik Nikola Grković. Vence su položili i članovi porodica poginulih, kao i delegacije lokalnih vlasti, MUP-a, boračkih udruženja i organizacija, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Prema rečima generala Dikovića, novija svetska istorija "ne pamti razorniju upotrebu sile od tih 78 strašnih dana konstantnog bombardovanja, ne samo vojnih nego i civilnih objekata".

"Uz upotrebu krstarećih raketa, avio-bombi ogromne razorne moći i angažovanje velikog broja aviona i brodova, snage NATO alijanse želele su brzu pobedu i nametanje svojih političkih ciljeva. Suprotno svim političkim konvencijama i međunarodnom ratnom pravu, u svojim udarima upotrebljavali su grafitne bombe, municiju s osiromašenim uranijumom i kasetnu municiju", rekao je Diković.

Dodao je da su snage NATO-a naišle na ponosne i hrabre branioce, na vojsku dostojnu istorije, na herojski otpor inspirisan željom za slobodom.

"Žilavi otpor na celoj teritoriji, a posebno na Kosovu i Metohiji gde smo se uz NATO bombe borili i protiv šiptarsko-terorističkih snaga, iznedrio je brojna junačka dela pojedinaca i čitavih jedinica naše vojske", istakao je Diković.

Ukazao je da je herojska bila i 37. motorizovana brigada koja je u toj borbi izgubila 60 svojih junaka, a 260 ih je bilo ranjeno.

"To je žrtva herojske brigade, a više od 1.000 vojnika i policajaca i više od 2.500 civila bili su cena koju je naša otadžbina platila da bi sačuvala svoju slobodu i svoje dostojanstvo", rekao je između ostalog general Diković, ratni komandant 37. motorizovane brigade.

Osvrćući se na godine posle NATO agresije, general Diković je istakao da je Srbija tada bila ranjena i porušena, ali se, kao i mnogo puta u istoriji, uzdigla.

"Srbija se gradi i izgrađuje na osloncu onih koji su dali svoje živote i ugradili ih u njenu budućnost. Izgradili smo porušene mostove, bolnice i škole, obnovili infrastrukturu i fabrike, ali bol za izgubljenim životima je ostala. Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje. Mi našu ranu ne krijemo, nemamo čega da se stidimo. Ne smemo nikada da zaboravimo žrtve NATO agresije 1999. godine, čijim se senima danas širom Srbije klanjamo", rekao je načelnik Generalštaba.

Parastos pripadnicima 37. motorizovane brigade stradalim tokom NATO agresije, služio je vojni sveštenik kapetan Ivan Avramović.

Kako se podseća u saopštenju, pre 18 godina snage NATO-a napale su našu zemlju bez odluke Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti.

Samo u prvoj fazi napada bilo je angažovano 460 aviona i 20 ratnih brodova.

U drugoj fazi agresije znatno je povećan i broj naleta i stepen razaranja.

Sve češće NATO je u napadu na našu zemlju koristio nedozvoljenu municiju s osiromašenim uranijumom, kasetne i grafitne bombe.

Uništavana je infrastruktura gusto naseljenih gradova, razarani su mostovi, gađane kolone izbeglica, bombardovani su telekomunikacioni sistemi, fabrike, vozovi, humanitarne ustanove i ostalo.

Procenjeno je da materijalna šteta učinjena našoj zemlji iznosi više od 100 milijardi dolara.

Tokom 78 dana odbrane od NATO agresije, među mnogobrojnim braniocima, stradalo je i 60 pripadnika herojske 37. motorizovane brigade čiji je 21. pešadijski bataljon danas stacioniran u Raški.

Zbog uspešnog otpora agresiji, 37. motorizovana brigada odlikovana je Ordenom narodnog heroja.