Svetski dan šume

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je za infrastrukturna ulaganja u šume Vlada Srbije ove godine opredelila subvencije u iznosu 750 miliona dinara, što je oko 300 miliona dinara više nego prošle godine.

Subvencije su namenjene za gradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i mostova, sadnju, negu, proizvodnju šumskog sadnog materijala i zaštitu šuma, piše u saopštenju.

Kako je navedeno, najveće povećanje je planirano za ulaganje u kapitalne investicije - šumsku infrastrukturu, što predstavlja sistemsku meru kojom se unapređuje dostupnost šuma, a samim tim i uslovi za unapređenje gajenja, zaštitu i održivo korišćenje šuma i raspoloživost biomase.

Zeleni Srbije saopštili su da se Srbija smatra srednje šumovitom zemljom sa 29,1 odsto površine pokrivenom šumama. Vojvodina se odlikuje malim stepenom pokrivenosti šumama, svega 7,1 odsto, i neophodno je što pre preduzeti odgovarajuće mere kako bi se taj procenat bar dvostruko povećao.

U Srbiji postoje veliki prostori devastiranih površina, kao što su rudarski kopovi, jalovišta, deponije pepela. Zbog toga Zeleni Srbije apeluju na nadležne da investiraju u energetske šumske zasade na degradiranim, erodiranim površinama i klizištima.

Te mere, kako navode, značajno bi doprinele u borbi protiv klimatskih promena i prirodnih nepogoda.

Zeleni Srbije navode da su bespravne seče poseban problem koji ugrožava šumske resurse. Srbija se nalazi na sredini lestvice evropskih zemalja u kojima se nelegalno seku šume.

Zeleni Srbije navode da na taj problem upozoravaju godinama koji je posebno izražen na jugu Srbije, u dolini Pčinje, na Kukavici i Kozjaku. Šumokradice seku i mlado i staro drveće, i za sobom ostavljaju ogoljena, erodirana zemljišta i zbog toga moraju da budu sankcionisani.

Na smanjenje šumskog pokrivača utiče sušenje šumskih stabala, mraz, ali i šumski požari. Njihovo uništavanje izaziva ozbiljne posledice po životnu sredinu, smanjenje biološke raznovrsnosti, nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, piše u sapštenju.

Zeleni Srbije ističu neophodnost transformisanja energetskog sektora i korišćenje obnovljivih izvora energije. Kroz podizanje energetskih zasada kao što su brzorastuće vrbe, topole, trske i paulovnije ozeleneće se energetski sektor u Srbiji, pri čemu će se proizvodnja kiseonika povećati, a količina ugljen dioksida smanjiti.

Oni ukazuju da šume predstavljaju jedan od najznačajnijih ekosistema na planeti i da je njihova uloga višestruko korisna - u prečišćavanju vazduha od štetnih gasova i čestica, imaju hidrološku i vodozaštitnu funkciju, regulišu raspored i količinu padavina i sprečavaju pojavu bujica i poplava.

Zaštitna uloga šuma ogleda se i u sprečavanju nastanka klizišta i erozije, a značajno doprinosi ublažavanju posledica klimatskih promena, te zbog toga naglašavamo važnost održivog gazdovanja i upravljanja šumskim resursima, podseća se u saopštenju.

Međunarodni dan šuma 21. marta 1971. godine proglasila je Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma.

Svetski dan šuma ustanovljen je da bi se istakao značaj šume i uticalo na podizanje svesti o potrebi očuvanja i unapređenja šumskih ekosistema.