Da li je socijalni dijalog "slatki otrov" za sindikate?

Na Forumu socijalni dijalog "Tripartizam u senci države", Miščevićeva je rekla da je pregovarački tim spreman da bude posrednik u nalaženju tog najboljeg rešenja.

Naš je zadatak, kaže, da napravimo akcioni plan kao pregled gde se Srbija nalazi u oblasti socijalne politike, u okviru koje je socijalni dijalog jedno od pitanja.

"Pregovore pokušavamo da baziramo na analizi objektivnog prikaza, a ne na subjektivnom osećaju bilo koga", smatra Miščevićeva i dodaje da nas očekuje živa i ozbiljna debata ne samo kroz Socijalno-ekonomski savet, nego i Konvent i skupštinske odbore.

Navodi da će biti revidiran Program ekonomske i socijalne reforme, kao jedan od elemenata na odgovore na pitanja o tripartitnom dijalogu u Srbiji, te da su pitanja socijalne politike, između ostalog, obuhvaćena i poglavljem 2 koje je posvećeno slobodi kretanja radne snage.

Na skupu, koji je organizovala Fondacija "Fridrih Ebert", razgovoralo se o tome da li u Srbiji postoji socijalni dijalog, da li je on "sladak otrov" za sindikalce i da li zaslužuje prelaznu ocenu ili ga treba oboriti na temeljni popravni.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da se u Srbiji poslednjih 15 godina razgovara o ovoj temi, a faktički nismo uspeli da se pomerimo od početka.

Aludirajući na naziv skupa, Orbović kaže da je Zakon o radu ta senka koju je država nadvila nad sindikate.

Ocenio je da je socijalni dijalog za sindikalce "slatki otrov" jer imaju utisak da su blizu dogovora, a rezultata zapravo nema, te da imamo situaciju da se kolektivni dogovor potpiše, a onda ih poslodavačka organizacija poništi.

"Da li je to nešto čemu težimo i što nas vodi u Evropu? Da li je taj prevarantski odnos - danas potpišemo, sutra otkažemo, put kojim treba da se vodi dijalog", upitao je Orbović i naveo da je, osim reprezentativnosti sindikata, potrebno utvrditi i reprezentativnost poslodavačkih udruženja.

Kontradiktornost je da je država s druge strane omogućila kolektivne ugovore za zaposlene u državnim organima, kojih je do sada potpisano 14, a na koje sindikati nemaju nijedan prigovor.

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković kaže da je socijalni dijalog ključni
element nečega što se zove kultura tolerancije i dijaloga i šireg participativnog razumevanja demokratije.

"Socijalni dijalog u Srbiji ne zaslužuje ni prelaznu dvojku i pitanje je da li ga treba pustiti da se provuče ili ga treba oboriti na temeljni popravni", kaže Stojiljković.

Prenosići iskustva iz Slovenije, članice EU, predsednik Samostalnog sindikata Slovenije Dušan Semovič kaže da socijalni dijalog nije romatičan proces pun idile, već proces koji ima uspone i padove, ocenjujući da je najveći neprijatelj socijalnog dijaloga neoliberalna politika nekih evropskih institucija koje imaju deficit demokratskog kapaciteta, te uticaj krupnog kapitala.

Tu zato vidi veliku ulogu sindikata za radnička i socijalna prava, i ističe da se vredi boriti za socijalnog dijaloga kao instrument za ostvarivanje prava radnika i penzionera.

Socijalni dijalog u Sloveniji, kaže Semović, teče posredstvom Ekonomsko-socijalnog veća.

"Tamo se i svađamo, mnogo toga se i dogovorimo", kaže Semović i dodaje da svi zakoni koji se tiču radnika, mladih i penzionera idu preko tog veća ustanovljenog dogovorom tri partnera, te da nijedan poslanik nije glasao protiv zakona čije usvajanje su preporučila tri socijalna partnera.

Trenutno je, kaže, u srži socijalnog dijaloga u Sloveniji, nastojanje da se ojača javno zdravstvo.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert" Ursula Koh-Laugvic istakla je da je socijalni dijalog jedan od principa ekonomskog napretka i socijalne stabilnosti, te da pomaže u prevazilaženju krize.