Nejednaka opterećenost sudija koči brži epilog suđenja

Uz novi izveštaj o radu sudova u prethodnoj godini i novina – koliko postupci traju – beležiće se na dnevnom nivou. Prosečno vreme trajanja postupka za četiri godine je prepolovljeno. Sa 534 dana na 253.

"Nema velike razlike u broju sudija, a efikasnost je malo poboljšana. Naravno, uvek možemo reći da uvek može bolje, ali kada građanin kaže nije dobio presudu pet godina, on je nezadovoljan, s pravom nezadovoljan, uvek će biti predmeta koji će trajati duže", kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Brži epilog suđenja koči i nejednaka opterećenost sudija. Samo u drugom stepenu jedan sudija u Beogradu ima i do 1.000 predmeta. Nije retko da dvoje ili troje sudija deli jednu sudnicu, što smanjuje broj dana za suđenje u nedelji. Uz to, sudija vodi računa i o veštačenju, izvođenju dokaza, dolasku svedoka.

"Nije isto da li sudija u veću ima 100 ili 400 predmeta. Samim tim će se odlagati na neki duži rok, jer ima više predmeta u radu. Postoje i neki drugi razlozi procesne prirode koji prouzrokuju odlaganje kao što je npr. procesna nedisciplina. Dakle, neodazivanje na pozive suda, što predstavlja jedan ozbiljniji problem u praksi. Ukoliko okrivljeni ne dođe u jako malom broju slučajeva, sud može da drži pretres", kaže Ivana Ramić, sudija i portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu.

U Jukomu ističu da za povrede sudske discipline postoje rešenja u zakonu.

"To još ne vidimo dovoljno u praksi još se gleda kroz prste i advokatima i onima koji se pojavljuju kao stranke pred sudovima kada na ovakav način pokušavaju da izbegnu pravdu", kaže Milan Antonijević iz Jukoma.

I za Ministarstvo pravde je ubrzavanje postupaka i smanjenje broj dana predmeta prioritet. Ističu da su neke od donetih mera već dale rezultate.

"Najveći pomak je ostvaren u izvršnoj materiji, gde smo na kraju 2015. imali 1,6 miliona starih izvršnih predmeta u 2016. Upravo zahvaljujući novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, koji je počeo da se primenjuje prvog jula, tokom prošle godine uspeli smo da rešimo blizu 900.000 starih predmeta, što u svakom slučaju u velikoj meri rasterećuje sudove", kaže ministarka pravde Nela Kuburović.

Ono što ih opterećuje je broj podnetih tužbi – za pola miliona više samo prošle godine. Najviše sporova vode građani protiv države za naknadu štete.