Makedonija i Srbija na udaru ako Erdogan pusti migrante ka Evropi

Jedan od desetina izbegličkih kampova u Turskoj sklonište je od džihadista za tri miliona ljudi. Otuda je oko 4.000 Sirijaca za godinu legalno preseljeno u evropske države. Po Sporazumu Ankare i Brisela, Turska, u okviru readmisije, sa evropskog tla prihvata ilegalne migrante.

"Zauzvrat su, draga braćo, obećali da ukinu vize, nisu ispunili. Sad kažu readmisija, koja readmisija? Ne nasedam!", poručio je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.

Prekidom sporazuma o izbeglicama, Erdogan ne preti prvi put. Ali od kada su Austrija, Holandija i Nemačka zabranile turskim ministrima da za ustavne promene agituju na njihovoj teritoriji, Erdogan u Evropi vidi i početak verskog rata, fašizam.

Tumačenje iz Berlina – predstavlja se kao zaštitnik velike Turske pred održavanje referenduma.

"Da time poveća izlaznost birača koji bi glasali za ustavne reforme koje će Tursku pretvoriti u državu sa predsedničkim sistemom, u kojoj predsednik ima najveća ovlašćenja, a to je u ovom trenutku Erdogan", ukazuje Nenad Radičević, dopisnik Politike i RTS-a iz Nemačke.

Nezvanično, dodaje Radičević, Berlin iza zatvorenih vrata zvaničoj Ankari poručuje – Nemačka se ne oseća ugroženom.

"Čak i ako bi Erdogan pustio tri miliona ljudi da krenu ka Evropi, oni zapravo ne bi došli do Nemačke, koja je njihova krajnja destinacija, budući da je 'balkanska ruta' dobro zatvorena", ukazuje Radičević.

Od prekida sporazuma profitirali bi krijumčari. Trpela bi najpre grčka ostrva. Pa Makedonija i Srbija.

"U takvim okolnostima, svakako da bi se pojačale tenzije na granicama i mogućnost sukoba", ukazuje izvršni direktor "Grupe 484" Vladimir Petronijević.

Viktor Orban uverava da mađarska žica štiti prostor Šengena i od najmasovnijih migracija. Ilegalne ulaske na granici Srbije sprečavaju združene snage vojske i policije. Ako ih izbeglički talas preplavi biće i jače i brojnije, kaže Aleksandar Vulin. Prihvatni centri bili bi bliže pograničnog, dalje od unutrašnjeg dela zemlje.

"To bi značilo da bi se možda i postojeći kapaciteti širili da se prihvate ljudi koji dolaze, kako bismo obradili azilnu proceduru. Ali, svakako bismo, ako ih je veći broj koji bi se duže zadržavao, uspostavili i drugačija pravila. Ti centri sigurno ne bi bili otvoreni kao što su sada i sigurno bi bili pod posebnim režimom kada je u pitanju azilna procedura", napominje resorni ministar Aleksandar Vulin.

Poznavaoci ipak veruju da, i ovoga puta, Erdogan samo preti. To im govore milijarde obećane Turskoj da izbeglice drži dalje od Evrope.

"Verujem da postoji prostor da se u budućnosti izbegne scenario koji bi bio poguban pre svega za ljude koji bi se na taj put odlučili", kaže Petronijević.

Ali naslovnica poput one u turskom provladinom listu na kojoj je nemačka kancelarka Angela Merkel prikazana sa brkovima Adolfa Hitlera – govori da diplomatski rat ne jenjava.