Težak život preostalih Srba u Obiliću

Od martovskog pogroma 2004. porodica Novice Stolića živela je u kontejneru u Gračanici, a od pre nekoliko godina u stanu koji im je dat na korišćenje.

"Živeo sam na devet kilometara od Gračanice, u svojoj kući u Obiliću. Imao sam i 18 ari placa koji je meni i porodici obezbeđivao sve", objašnjava Stolić.

Novica svakodnevno prolazi putem kroz rodni Obilić, do Prilužja, gde je direktor srednje škole.

"Naša bezbednost se svodi na to što sada svi imamo RKS tablice i onda tako prolazimo. Inače, da je bezbedno – nije", navodi Stolić.

Kuća i imanje Stolića u Obiliću su među retkima koji nisu prodati. Kuća zapaljena u martovskom pogromu je obnovljena, ali je za povratak, bez podrške lokalnih i međunarodnih vlasti, bilo previše rizično.

"Oni su išli na kartu da ako Srbe što duže drže dalje od kuća, onda će oni teže da se vrate", navodi Stolić.

Dodaje da su u toj nameri i uspeli, jer iako je četiri-pet porodica želelo da se vrati u Obilić, ipak nije uspelo.

Martovsko nasilje je označilo početak kraja Srba u Obiliću.

U martu 2004. godine zapaljena je i zgrada bivšeg srednjoškolskog centra, preuređena za smeštaj izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije, i oni su morali da napuste zgradu. Posle rata vratio se deo njih, danas ih ovde živi petnaestak.

Roman Krajnčić je na Kosovo došao iz Nemačke, a u Nemačku otišao iz Slovenije. Nije očekivao da će deo života provesti u kontejneru.

"Ostao sam bez ičega – radne knjižice, kuće, penzije", objašnjava Krajnčić.

U opštini Obilić je do rata bilo 35.000 stanovnika, među kojima 13.000 Srba. U samoj varoši bilo ih je oko 8.000. U zgradi nekadašnjeg srednjoškolskog centra je sve pravoslavno što je u Obiliću posle rata ostalo.