Šta kada poslodavac ne poštuje odluke suda?

Živi za fudbal, ali i od fudbala. Aleksandru Stojmiroviću dva kluba duguju oko 30.000 evra. Tužio ih je i prvu presudu u svoju korist dobio pre više od dve godine. Drugu pre oko sedam meseci. Čak je i pristao da mu dug vrate u ratama, ali naš sagovornik tvrdi da i dalje ne može do svog novca.

"Vi dobijete presudu na arbitražnom sudu, klub dobije rok od 30 dana da uplati, naravno ne uplate, onda se vi žalite disciplinskoj komisiji, disciplinska komisija uvede klubu sankciju, zabranu registracije igrača koja na kraju nema nikakvu funkciju jer oni na kraju uspeju da registruju igrače pod blokadom i to tako sve ide ukrug", kaže fudbaler Aleksandar Stojmirović.

Nije malo sportista u Srbiji koji su udarili u isti zid. Van granica naše zemlje njihova prava se bolje štite, kaže Stojmirović. Tužio je jedan rumunski klub i presudu dobio posle godinu dana.

"Odluka Fife je bila toliko jasna i onda su oni dobili rok od pet dana da uplate novac i posle dva dana su pare bile na računu, prosto", navodi Stojmirović.

Kada dužnik, i pored odluke suda, ne isplati novac jer mu je račun u blokadi, pravnici savetuju da se proveri njegova imovina.

"Dokle god dužnik ima imovinu, pokretnu, nepokretnu, udele, hartije od vrednosti, bilo koju imovinu koja može da se valorizuje, potraživanje se može naplatiti iz te imovine, problem nastaje kada imovine nema", objašnjava advokat Pištaljke Jelena Stojanović.

Da mu nadoknade platu između direktorske i doktorske uspeo je Borko Josifovski. Smenjen je sa mesta direktora Hitne pomoći pre deset godina, kada je dunuo u pištaljku, tvrdeći da dva doktora nekim pacijentima ne rade reanimaciju kako bi njihove porodice upućivali na privatne pogrebnike.

Dve godine od smene Vrhovni sud je utvrdio da je razrešenje bilo nezakonito. Međutim, istog dana kada je dobio pravdu, dobio je i otkaz, zbog optužbe N. N. lica da je on pacijente slao u privatnu praksu.

"Ništa od toga nije uvaženo što sam ja dokumentovao. Ja sam izgubio taj spor, ostala je još jedna instanca, to je Ustavni sud", kaže Borko Josifovski.

I naloge suda da vrate nezakonito otpuštenog radnika poslodavci neretko ignorišu. Tada država očekuje od oštećenog da opet ide na sud.

"Pokreće se izvršni postupak i tada sud nalaže poslodavcu da vrati zaposlenog na rad pod pretnjom novčanog kažnjavanja, i to pravnog lica, gde su kazne propisane do dva miliona dinara i odgovornog lica u pravnom licu gde je predviđena kazna do 200.000 dinara, a sud će ponavljati ovu novčanu kaznu sve dotle dok zaposleni ne bude vraćen na rad ili da podnese krivičnu prijavu protiv poslodavca", kaže Jelena Stojanović.

Radni sporovi uglavnom su spori, dešava se da traju i po deset godina, a bilo je, doduše dosta ređe, slučajeva u kojima su okončani za svega nekoliko meseci.