Koje opštine će najbrže do evropske kase

Opština Surdulica je mala, ali jaka u pisanju projekata. Među pet najuspešnijih u korišćenju sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Kroz prekograničnu saradnju sa bugarskim opštinama, za sedam godina, više od šest miliona evra. Dve službenice svakodnevno prate konkurse na sajtovima.

Ankica Zegerac Milenković iz Odeljenja za finansije i privredu Opštine Surdulica kaže da su u prethodnom pozivu rekonstruisali Dom kulture u Alekincu, surdulički Kulturni centar i Informativni centar za zaštitu životne sredine na Vlasini.

"U ovom sad pozivu opet imamo dva infrastrukturna projekta", kaže Milenkovićeva.

Najspretniji u pisanju projekata su opštine u Vojvodini i Grad Beograd. Tako su obnovljeni Žeželjev most, Gazela, mnogi vodovodi, škole, obdaništa. Sada sve češće male opštine iz uže Srbije, od kojih se i ne očekuje, uspevaju da se domognu evropske kase.

Samo kroz prekograničnu saradnju finansirano je oko 800 projekata. Moglo bi kažu i više, ali kada bi u kasama na lokalu za to bilo para.

"Naš budžet je oko 500 miliona, a zamislite kada se radi o milionskim projektima i da je 20 posto potrebno da opština odvoji – koliki je to iznos", kaže Safet Pavlović, predsednik Opštine Žagubica.

"Mora da postoji određena količina novca, sigurno za šest meseci sprovođenja projekta, da bi projekat samo otpočeo. Uopšte nije jednostavno, posebno zato što su to pogranične opštine koje imaju male sopstvene budžete i uvek je izazov kako da se sredstva koja su potrebna život opštine nekako preusmere", kaže Sanda Šimić, pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.

Kancelarija za evropske integracije nekoliko puta mesečno po Srbiji organizuje obuke za pisanje projekata. Ipak, nema dovoljno ljudi koji dobro govore engleski i poznaju komplikovane evropske procedure.

"Imamo nažalost samo jednog čoveka koji je zaposlen i koji radi projekte. Tu je problem u kadrovima, imamo zabranu zapošljavanja", kaže Safet Pavlović.

Zadržati u državnoj službi nekoga ko zna da piše projekte, veliki je izazov. Čim nauče posao, i drugi se otimaju o njih.

"Problem je i u fluktuaciji već obučenih kadrova. EU je dosada dala dosta novca za obuku kadrova na lokalnom nivou. Međutim, prosto i prirodnom selekcijom ljudi odlaze, a sa druge strane nema dovoljno finansijskih sredstava da te ljude platite", kaže Aleksandra Vukmirović iz Stalne konferencije gradova i opština.

"Radi se na tome, postoji niz mera koje mogu da se sprovedu, i ja očekujem da će u nekom narednom periodu situacija biti bolja", kaže Sanda Šimić.

Tome se nadaju i lokalne samoprave, od kojih neke donedavno nisu imale ni kompjuter. Uprkos teškoćama, najveći smo korisnici IPA fondova u Evropi, sa milijardu i po evra, koliko nam je određeno budžetom za period od 2014. do 2020. godine.