Spremne mere za podsticaj dualnog obrazovanja

Škola za tekstil i dizajn iz Leskovca pre četiri godine se opredelila – više prakse, manje teorijskog znanja. Osim u školskoj radionici, dva puta sedmično, u drugom i trećem razredu, u kompanijma uče posao.

"Bitno je što se stipendiraju učenici koji kasnije dobiju ponudu za radno mesto i tako već tri generacije unazad. Naravno, počeli smo sa manjim brojem učenika koji su dobili radno mesto. Sada već 23 učenika pohađa nastavu u kompanijama, tako da raste broj učenika koji dobijaju radna mesta, a raste i interesovanje za upis tekstilnih zanimanja", ukazao je Mare Karanfilović iz Škole za tekstil i dizajn.

I pedeset petoro učenika Trgovačke škole u Beogradu dobilo je priliku da znanja koja steknu u školi dopune na praksi.

"Dobili su najbolje mentore, najbolje instruktore koji rade sa njima da nauče kako funkcioniše jedna međuanrodna kompanija, šta je to hrabrost u poslu, šta je to integritet, šta je to timski rad, na koji način i kako treba da se uvažava kupac", napomenuo je Nikola Papak iz "Delez Srbija".

Kadrovi koji odmah posle školovanja mogu da se uključe u posao nedostaju godinama. Rešenje se vidi kroz novi pilot-projekat. Uključilo se 60 kompanija, 18 škola i 900 učenika

"Uvek su potrebna zanimanja u proizvodnji, mašinskskoj, metalskoj, elektro-indistriji, drvno-prerađivačkoj industriji i trgovini. Očekuju se novi profili u tesktilnoj industriji, modni krojač i šivač, zatim automehaničar, uključuje se i sektor saobraćaja, očekuju se i profili u turističkom sektoru", istakla je Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije.

Pored toga što se osluškuju potrebe privrede, unapređuje se teorijsko znanje ali i modernizuju profili.

"Naši profili imaju u okviru svojih kopentecija više veština. Operator za preradu nameštaja u svom izlazu ima i stolara i tapetare i lakerera, to je jako značajno za obrazovanog mladog čoveka, da ima više savladanih veština a da mu je to kompanija omogućila", naglasila je Gabrijela Grbić iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na zapadu 80 odsto učenika uči po modelu dualnog obrazovanja, a skoro isti taj broj i ostaje da radi u preduzećima gde su obavljali praksu.