Toplički ustanak – jedina oružana pobuna u porobljenoj Evropi

Toplički ustanak bio je jedina oružana pobuna u porobljenoj Evropi u Prvom svetskom ratu. Od kraja februara do kraja marta 1917. oslobođena je velika teritorija Topličkog i Jablaničkog okruga. Povod za ustanak bila je prisilna mobilizacija, koju je sprovodila bugarska vlast.

"Toj odluci je prethodio niz događaja – zabrana vere, zabrana pisma, zabrana slave, dovedeni su sveštenici iz Bugarske", navodi Milan Stojanović, direktor Istorijskog arhiva Toplice.

Dalibor Denda sa Instituta za stragijska istraživanja Ministarstva odbrane navodi da su se ljudi plašili da će biti mobilisani da se bore protiv srpske vojske.

"Sama vest da će doći do regrutacije i da postoji mogućnost da dobiju oružje i budu upotrebljeni protiv sopstvene braće na Solunskom frontu izazvala je vrenje u narodu i to je bio neki koren otpora koji je sam od sebe eksplodirao", objašnjava Denda.

Vođe ustanka bili su oficiri Kosta Milovanović Pećanac i Kosta Vojinović, ali je ova pobuna pre svega bila narodni ustanak.

Džon Pol Njumen, istoričar iz Velike Britanije ističe da je Toplički stanak veoma važan događaj u Prvom svetskom ratu.

"Želim da se svet na Zapadu upozna sa onim što se dešavalo ovde", rekao je Njumen.

Slavoljub Obradović, čiji je deda učestvovao u borbama, na stotu godišnjicu ustanka poklonio je njegovu fotografiju Narodnom muzeju.

Spomenik topličkim junacima podignut je u centru Prokuplja 1934. a na otkrivanju su bili kralj Aleksandar Karađorđević, patrijarh Varnava, članovi Vlade i oko 40.000 građana.

Na stotu godišnjicu od ustanka spomenik je prvi put restauriran.

Tokom gušenja ustanka austrougarska i bugarska vojska ubile su 20.000 ljudi i zapalile više od 50.000 kuća.