Amnesti: Migranti u Srbiji bez pristupa odgovarajućoj zaštiti

U delu izveštaja za 2016/2017. koji se odnosi na Srbiju navodi se da provladini mediji u Srbiji nastavljaju da ocrnjuju nezavisne novinare i aktiviste za ljudska prava, kao i kancelariju ombudsmana.

Nezavisna novinarska udruženja registrovala su desetine incidenata u kojima su meta bili novinari, uključujući fizičke napade i pretnje smrću, ukazuje se u izveštaju.

Kada je reč o sprovođenju suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodi se da su ona i dalje u blokadi dok je mesto glavnog tužioca za ratne zločine ostalo upražnjeno cele prošle godine.

Takođe se navodi da je više od 200 porodica izbačeno iz stanova u centru Beograda od početka radova 2015. za pripremu terena za izgradnju "Beograda na vodi" a da je u aprilu 30 maskiranih ljudi noću izbacivalo ljude i nasilno uništilo zgrade.

Ombudsman i grupe aktivista osudili su ta dela, i održano je više protesta pozivajući gradske i državne vlasti da nađu odgovorne za to.

Izvestioci UN su ukazali na lošu situaciju posebno za Rome koji žive u divljim naseljima bez pristupa osnovnim uslugama, ukazuje se u izveštaju.

Kada je reč o izbeglicama i migrantima navodi se da odbijanje srpskih vlasti da u "jednom datom trenutku" smesti više od 6.000 ljudi u pokretu imalo za posledicu da su hiljade njih ostali u neformalnim smeštajima u očajnim uslovima na granicama kod Mađarske, u napuštenim zgradama i parkovima u Beogradu i na drugim lokacijama u zemlji.

Navodi se da Srbija nije pružila pristup fer i individualizovanom procesu dobijanja azila za veliki broj registrovanih tražilaca azila, uključujući i procedure određivanja statusa izbeglice.

Uloženo je više od 12.000 zahteva za azil između januara i kraja godine u Srbiji, a doneto je samo oko 74 odluke do kraja oktobra. Od tog broja 40 aplikacija je odbijeno.

Ističe se da srpske vlasti nisu obezbedile odgovarajuće obučeno civilno osoblje na granici sa Makedonijom i Bugarskom, gde su uspostavljene međunarodne patrole granične policije. Zbog toga nije sistematski obezbeđeno da osobe koje žele da traže azil mogu da ga zatraže na granici, što je obaveza po srpskom i međunarodnom zakonu.

Kako se navodi, srpske vlasti podržale su suspenziju sporazuma o readmisiji sa mađarskim vlastima, ali uprkos tome hiljade ljudi je vraćeno i ostali su blokirani u Srbiji bez pravnog statusa i pristupa osnovnim uslugama.

Neki od nominalno otvorenih prihvatnih centara ograničili su slobodno kretanje tražiocima azila i u nekima su ljudi bili arbitrarno pritvoreni.

"Napredak dijaloga Beograda i Prištine ostao ograničen" 

Kada je reč o Kosovu navodi se da je napredak dijaloga sa Beogradom pod pokroviteljstvom EU ostao ograničen.

Savetodavno telo za ljudska prava (HRAP) Unmika izdalo je u junu vrlo kritičan izveštaj, osuđujući UN misiju da nije uspela da osigura da se odgovara za kršenja ljudskih prava pod mandatom tog tela.

Navodi se da su zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje bile podvrgnute institucionalnoj diskriminaciji, posebno kada je reč o pristupu stanovanju i zapošlavanju. Te zajednice nastavljaju da žive u prenatrpanim uslovima u neformalnim naseljima bez odgovarajućeg pristupa vodi i drugim uslugama.

Kada je reč o ratnim zločinima Euleks je najavio da će predati slučajeve kosovskim vlastima iako je Evropska komisija ocenila da je kosovsko pravosuđe "sporo" i "podložno političkim uticajem".

Kancelarija specijalnog tužioca na Kosovu je i dalje bez dovoljno osoblja i ima teškoća da regrutuje odgovarajuće obučene i iskusne tužioce koji bi istraživali zločine po međunarodnom zakonu.

Navodi se da je otvoren specijalni sud za procesuiranje bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova, sa izmeštenim sedištem u Hagu, ali da još nisu izdate prve optužnice.