Solidarni porez i dalje predmet sporova

Zbog tzv. solidarnog poreza i sudije traže pravdu na sudu. Očekuju nadoknadu štete za skoro celu 2014, kada im je zarada bila umanjena za solidarni porez. One koje smo zvali, nisu hteli pred kameru. Najave da će im se pridružiti još kolega, u sudu nisu hteli da komentarišu.

"Kada je u pitanju efikasnost suda u ovim predmetima, ona se neće razlikovati od rešavanja drugih parničnih predmeta", kaže Aca Milojević, portparol Osnovnog suda u Kraljevu.
Samo jedan advokat u ime lekara i zaposlenih u javnim preduzećima priprema oko 50 tužbi. Ako uspeju, neki od njih bi iz državne kase u svoj novčanik mogli da vrate čak više od 100.000 dinara.

Advokat Dejan Petrović kaže da su neke osnovne naznake koje se navode u tužbama da je solidarni porez praktično dvostruko oporezivanje, to jest oporezuje se već oporezovani iznos takozvane neto zarade, te je u suprotnosti sa međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, kojim praktično obuhvata samo zaposlene u javnom sektoru, a ne sve zaposlene u Republici Srbiji.

"Jedan deo zaposlenih u javnom sektoru je odlučio da podnese tužbe, dok je drugi deo odlučio da sačeka odluku Ustavnog suda", rekao je Petrović.

To što Ustavni sud od tri godine ne odgovara da li je Zakon o tzv. solidarnom porezu ustavan, iako ima samo dve strane, pokazuje da je reč o politički osetljivom pitanju, kaže profesor Pravnog fakulteta, jedan od podnosilaca inicijative Ustavnom sudu koju je tada podržalo više od 3.000 ljudi.

"Ako zamislimo situaciju u kojoj se Ustavni sud izjašnjava o neustavnosti tog Zakona i ako, naravno, zamislimo da se građani koji su pogođeni takvim neustavnim Zakonom potom obraćaju tužbama sudu za povraćaj tih sredstava koje su uplatili, onda možemo da zamislimo koliko potencijalno to može da ostavi efekat na budžet Republike Srbije", kaže profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Jovanović.

Dok se čeka odluka Ustavnog suda, mnogima su nadu da će vratiti novac podgrejali primeri onih kojima je to pošlo za rukom. Ali, to je bilo moguće u dva slučaja. U prvom kada su građani pokrenuli spor protiv Poreske uprave, jer im nije u zakonskom roku poslala rešenje, pošto je utvrdila da porez nije uplaćen po zakonskoj proceduri. I u drugom, kada je novac vraćen bez suda, na osnovu zaključka Vlade.

Naime, u januaru prošle godine zahtev za povraćaj Poreskoj upravi mogli su da podnesu oni kojima je solidarni porez obračunat na redovnu zaradu i zaostala primanja u jednom mesecu, a koja su zajedno prelezila propisan iznos. Koliko je bilo takvih zahteva, koliko novca država mora da vrati po njima, Poreska uprava nije odgovorila.

U Ministarstvu finansija saznajemo da je tzv. solidarni porez napunio državnu kasu sa skoro 9,5 milijardi dinara.