Transparensi internešnel: Najmanje korumpirana Hrvatska, najviše Priština

Istraživanje Transparensi iternešnela (TI) je pokazalo da su prošlu godinu širom sveta obeležili sistemska korupcija i socijalna nejednakost koje su, osnažujući jedna drugu, vodile do rasprostranjenog nezadovoljstva građana političkim establišmentom i osiguravanja plodnog tla za rast populističkih političara.

Prema indeksu korupcije za 2016. godinu, 69 odsto država, od ukupno 176 njih obuhvaćenih istraživanjem, nalazi se ispod indeksa 50, na lestvici od 0 (visoko korumpirane) do 100 (države bez korupcije).

"Na Zapadnom Balkanu najmanje korumpirana je Hrvatska, a najviše Kosovo", prenela je Al Džazira Balkans.

Hrvatska je plasirana na 55. mestu, potom je Crna Gora na 64., slede Srbija na 72. mestu, Bosna i Hercegovina (83) Makedonija (90), te Kosovo na 95. mestu.

Većina je država u odnosu na prošlu godinu pala na lestvici, jer je Hrvatska bila na 50. mestu, Makedonija na 66, Crna Gora na 61, Srbija na 71, a Bosna i Hercegovina na 76. mestu.

U izveštaju TI se navodi da su tzv. Panamski dokumenti pokazali da je "i dalje vrlo lako bogatima i moćnima da eksploatišu neprozirnost globalnog finansijskog sistema da bi se još više obogatili na štetu javnog dobra".

Indeks korupcije su značajno pogoršani u Mađarskoj i Turskoj, državama u kojim je zabeležen rast autokratskih lidera, dok se, s druge strane, u Argentini u kojoj je svrgnuta populistička vlada, situacija počela da se popravlja, ukazuje TI.

Najmanje korupcije ima u Danskoj i na Novom Zelandu. Obe države imaju indeks korupcije 90. Prate ih Finska i Švedska, dok je najgore plasirana Somalija na 176. mestu sa indeksom 10.

Iako nema države koja je u potpunosti lišena korupcije, države koje su najčistije od korupcije imaju otvorene vlade, slobodu medija, visok stepen građanskih sloboda i nezavisne pravosudne sisteme.

Desetu godinu uzastopno Somalija je najkorumpiranija država na svetu po indeksu percepcije korupcije, a slede je Južni Sudan, Severna Koreja i Sirija.

Prema pisanju portala Indeks, percepcija korupcije u Hrvatskoj i Mađarskoj toliko je visoka da su obe zemlje pale po globalnom rejtingu u poređenju sa prethodnom godinom.

Karl Dolan, prvi čovek TI izjavio je da su time Hrvatska i Mađarska postale “nova lica korupcije u Evropi”.

Dolanovi komentari objavljeni su na blogu TI nakon što je objavljeno godišnje istraživanje te organizacije, preneo je Euobserver.

Istraživanje je pokazalo, navodi Indeks da su se Hrvatska i Mađarska pridružile najkorumpiranijim zemljama Evrope - Bugarskoj, Grčkoj, Italiji i Rumuniji.

Među zemljama Evropske unije najgoru ocenu dobila je Bugarska (41), a slede je Grčka (44), Italija (47), Rumunija (48), Mađarska (48) i Hrvatska (49).

Za porast percepcije korupcije u Hrvatskoj i Mađarskoj, Dolan je okrivio udar na civilno društvo i ostale nezavisne institucije u te dve zemlje.

Dolan je takođe optužio čelnike Evropske unije da zanemaruju problem korupcije zbog prioritetnih problema kao što su terorizam i izbeglička kriza.

U odnosu na države regije najviše su napredovale Kosovo i Albanija za tri boda, Srbija za dva, a Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Slovenija za jedan bod.

Hrvatska je pala za dva boda, a Makedonija za pet bodova. Slovenija sada ima 61 bod, Hrvatska 49, Crna Gora 45, Srbija 42, Bosna i Hercegovina i Albanija 39, Makedonija 37, a Kosovo 36 bodova.

Bosna i Hercegovina se nalazi na 83. mestu od 176 zemalja u kojima je istraživana percepcija korupcije u prošloj godini.

Bosanski mediji su preneli da je osnovno žarište u BiH politička korupcija te korupcija u pravosudnim institucijama, s posebnim naglaskom na tužilaštva.

Korupcija je, kako se navodi, najizraženija kroz proces javnh nabavki i kontrolu nad javnim preduzećima, koje oduzmu najviše novca, a taj novac najčešće bude preusmeren za finansiranje političkih stranaka.

Iz TI ističu da ne može biti napretka u reformskim procesima, posebno u sprovođenju reformske agende, sve dok je indeks percepcije korupcije ovako visok. Jako je malo institucija koje nisu zahvaćene korupcijom, ističu, i dodaju da se sve mamje poštuju i ljudska prava.

Kako kaže Srđan Blagovčanin, direktor Tranparensija za BiH, u BiH sve više se ima privid borbe protiv korupcije nego suštinska borba koja bi donela konkretne rezultate.