Iz Evrope pohvale i više novca za prihvat izbeglica u Srbiji

Izbeglice u Srbiji mogu da računaju na pomoć i zaštitu. I nadležnih i građana, a samo oni koji ne žele, nalaze se van prihvatnih centara koji su dobro opremljeni. To je ocena evropskog komesara za humanitarnu pomoć Hristosa Stilijanidisa koji boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu. O tome kako Evropska unija može da pomogne Srbiji u prihvatu izbeglica razgovaraće i sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Stilijanidis se sa izbegličkom slikom u Srbiji upoznao u centru u Krnjači.

Šta ste, kao evropski komesar za humanitarnu pomoć uočili u kampu u Krnjači? Kakav je vaš zaključak o tretmanu izbeglica?

Sa ministrom Vulinom posetio sam kamp u blizini Beograda i video da naši partneri iz humanitarnih organizacija i srpska Vlada rade dobro. Dali su sve od sebe u situaciji koja je bez presedana. Video sam i da sredstva koja izdvajamo, novac poreskih obveznika građana zemalja članica Evropske unije, ide u prave ruke. Video sam posebne projekte, naročito kada je reč o obrazovanju. Video sam veoma visok nivo medicinske pomoći. Zato sam se i prilikom same posete prihvatnom centru zahvalio Vladi i građanima Srbije na njihovoj posvećenosti da se uhvate u koštac sa ovom veoma teškom situacijom. Kao što sam i obećao, kao evropski komesar, želim da nastavim saradnju sa srpskom Vladom i našim partnerima na terenu da bismo olakšali položaj ovih ljudi kojima je mnogo teško, naročito u ovako teškim vremenskim uslovima. 

Više od hiljadu njih je u parkovima i u železničkom depou na manje od kilometar odavde. Međunarodne organizacije apelovale su na vlasti da učine više, a odgovor nadležnih je da rade sve kako bi nagovorili izbeglice da prihvate smeštaj u kampovima. Da li se iz Beograda rešenje te situacije čini jasnije? 

Razgovarao sam o tom pitanju sa ministrom Vulinom. Obavestio me je da nadlženi i humanitarne organizacije pokušavaju da ubede te ljude da se premeste tamo gde će imati bolje uslove. Vlada Srbije je čak osnovala i nove kampove, ali naravno da je nadležnima teško da vrše pritisak i nameću ono što neko ne želi. Bilo bi dobro da uspeju da ih nagovore da odu u prihvatne centre koji su veoma dobro organizovani. U isto vreme mi, kao humano društvo moramo da omogućimo pomoć tim ljudima, i ovde u Beogradu. To je naša moralna obaveza i nešto o čemu smo već razgovarali sa našim partnerima i srpskom Vladom. Siguran sam da ćemo možda posle ovih veoma teških vremenskih uslova videti da će ovi ljudi uočiti da je bolje za njihovu budućnost da prihvate bolje uslove, da prihvate saradnju sa našim humanitarnim organizacijama i da se potrude da učine nešto za sebe i ovde u Srbiji.

Šta je sa EU? Ponudili ste novih četiri miliona evra pomoći, ovoga puta za ishranu izbeglica.

Evropska unija je do sada odvojila 20 miliona evra humanitarne pomoći. U isto vreme, od početka krize, rasporedili smo još oko 25 miliona evra kroz druge evropske fondove, na primer kroz pretpristupne fondove. Dakle, to je ukupno 45 miliona evra pomoći samo za Srbiju u ovim veoma teškim okolnostima. Mislim da su svi fondovi dobro prošli, preko naših partnera, humanitarnih organizacija i već su raspoređeni kroz državne kanale. Tu saradnju moramo da nastavimo koliko god je potrebno, naša je dužnost da obezbedimo pomoć ovoj osetljivoj grupi.

Ali, najavljeno jedinstveno rešenje izbegličke krize još se čeka.

Evropska unija ima sveobuhvatan pristup ovoj krizi bez presedana. Mi nastojimo da nađemo politička rešenja u zonama konflikata u Siriji i Iraku, gde smo već rasporedili mnogo fondova. Od početka krize u Siriji, izdvojili smo više od devet milijardi dolara. Obezbedili smo pomoć kroz mnoge instrumente Evropske unije u susednim zemljama - Turskoj, Libanu i Jordanu. Kada smo uspostavili nove instrumenta za podršku u evropskim okvirima, obezbedili smo pomoć i za Grčku. Verujem da ovim sveobuhvatnim rešenjem u mnogim aspektima humanitarne pomoći i na Balkanu i u Turskoj, Libanu i Jordanu, možemo da kontrolišemo situaciju posle ovog talasa iz Sirije i Iraka, naravno i iz Avganistana i Pakistana.