Humani Požežani prave sobu i kupatilo za Stevana

U staroj, trošnoj kući od trideset kvadrata odrasta jedanaestogodišnji Stevan Milić. Sobu od četrnaest kvadrata deli sa majkom. Leti se kupa napolju, što je zimi nemoguće, a vršnjaci u školi za to nemaju razumevanja.

"Zovu me 'smrdo', 'buđavi', izbacuju me iz učionice, bacaju mi knjige. Nemam baš uslove za kupanje, zato što nemam kupatilo i tople vode. Imam tople vode, ali ne mogu da se okupam napolju, zato što je hladno", kaže Stevan.

Topla voda na šporetu služi da se zagreje soba, a drva ponestaje. Žive od socijalne pomoći i narodne kuhinje, a život u siromaštvu na selu najteži je zimi, jer nema sezonskih poslova.

"Radim kada me neko zove. Pre gledam da Stevanu donesem hrane, nego da bude u novcu", kaže Stevanova majka Svetlana.

Iako nisu tražili pomoć, ona je stigla baš kada je trebalo. Akciju je putem Fejsbuka pokrenula Maja Diković, koja je tokom vožnje proteklih ledenih dana, besplatno dovezla dečaka do kuće. Njen apel za pomoć za samo dva dana urodio je plodom.

"Pošto još nema kupatilo, da može da dođe kod bilo koga od nas da se okupa. Kupili smo mu crne kese, da može unutra da stavlja stvari koje uprlja u školi. Jednom sedmično će jedna od nas dolaziti, uzeti to, oprati kod kuće, osušiti i vratiti dečaku", kaže Maja Diković, taksista iz Požege.

Akciju Požežana podržali su i Užičani, pa će Stevan dobiti novu sobu, kupatilo i sve što treba za pristojan život.

"Krenućemo početkom februara, da vidimo prvo, ako budemo mogli da obezbedimo za Stevana i njegovu majku prinudni smeštaj, dok mi budemo radili. Za mesec dana može sve unutra da se uradi", kaže Bojan Savić, moler iz Požege.

Humani Požežani odlučili su da pomoć prikupe ne u novcu, već isključivo u materijalima i robi. Odziv ih je motivisao da razmišljaju da pomognu i drugoj ugroženoj deci u Požegi i susednim opštinama.