Vatrogasci–spasioci: Osmeh spasenih je naša najveća nagrada

Miodrag Rajković vatrogasac-spasilac iz Niša i Marjan Ristić vatrogasac-spasilac iz Vranja gostujući u Dnevniku RTS-a, istakli su da je osećaj kada nekog spasite neverovatan i da ne postoje pare koje mogu da plate taj osećaj zadovoljstva koje spasilac ima kada je svestan da je spasio nekog ko je možda bio životno ugrožen.

Miodrag Rajković, koji je posle celodnodnevne akcije spasavanja putnika na auto-putu kraj dana dočekao sa zamrznutim trepavicama, ističe da mu čestitke stižu sa svih strana ali da mu je najveća nagrada to što su mu sinovi rekli da su jako ponosni na njega i da će kada odrastu nastaviti njegovim putem.

Navodi da mu se ljudi zahvaljuju gde god ga sretnu.

"Kolege, prijatelji, ljudi koje sretnem na ulici me zaustavljaju i čestitaju ali ja ne smatram da sam nešto posebno uradio. Ja sam samo radio svoj posao i osmeh zahvalnosti je meni najveća nagrada", objašnjava Rajković.

Marjan Ristić, vatrogasac-spasilac iz Vranja navodi da akcije spasavanja zavejanih iz smetova traju i po nekoliko sati.

"Zajedno sa kolegama smo se sedam sati na motornim sankama probijali kroz smetove da bi spasili zavejanu ženu od 80 godina, trebalo je dostaviti lekove, hranu", objašnjava Ristić.

Ističu da kada dođu do onih kojima je potrebna pomoć, u trenutku zaborave na hladnoću i promrzline koje su dobili tokom akcije spasavanja.

"Od sreće zaplaču, a nama je srce puno", navodi Rajković.

Objašnjavaju da radeći ovaj posao više od decenije, ne mogu da izdvoje akciju koja im je posebno ostala u sećanju. Dodaju da je posao težak i rizičan ali da se nisu pokajali zbog izbora životnog poziva ali i navode da im je potrebna adekvatnija uniforma koja će ih štititi od hladnoća i promrzlina tokom akcija spasavanja.

"Nismo se pokajali je je humani posao pomagati ljudi. Oči pune suza, njihov osmeh naša je najveća nagrada", zaključuju pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice MUP-a Srbije.